23 avg Korišćenje dokaza prikupljenih merom tajnog nadzora u krivičnom postupku

U slučaju Blagajac protiv Hrvatske (predstavka br. 50236/16, 09.05.2023), Evropski sud za ljudska prava (“ESLJP”) utvrdio je kršenje člana 6 (pravo na pravično suđenje) Evropske konvencije o ljudskim pravima („Konvencija“). Slučaj je uključivao krivični postupak protiv podnosioca predstavke, koji je bio advokat, zbog navodnog davanja mita u predmetu mita velikih razmera u kome su učestvovali službenici katastra. Podnosilac predstavke izneo je nekoliko pritužbi, uključujući nezakonitost pretresa njegovih elektronskih uređaja i korišćenje dokaza dobijenih iz tog pretresa, nemogućnost pristupa dosijeu o tajnom nadzoru i nedostatak obrazloženih podnesaka Državnog tužilaštva odbrane tokom postupka žalbe.

U vezi sa pretresom laptopa i mobilnih telefona podnosioca predstavke, ESLJP je utvrdio da je to predstavljalo mešanje u pravo podnosioca predstavke na privatnost u skladu sa članom 8 Konvencije. Međutim, pretres je sproveden na osnovu relevantnih odredbi Zakonika o krivičnom postupku, koje nisu zahtevale prisustvo istražnog sudije ili predstavnika Hrvatske advokatske komore pri pretresanju pokretne imovine poput elektronskih uređaja. Podnosilac predstavke je imao mogućnost da uloži prigovor ili odbije da potpiše zapisnik o pretresu, ali to nije učinio. 

ESLJP je utvrdio da mešanje u prava podnosioca predstavke služi legitimnom cilju borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, a podnosilac predstavke nije tvrdio da je to ugrozilo njegovu privilegiju advokatske tajne. Iz toga proizilazi da je predstavka u ovom delu očigledno neosnovana i da se mora odbaciti u skladu sa članom 35. stav 3. (a) i 4. Konvencije. 

U vezi sa dokazima koji su predstavljeni na suđenju, ESLJP je primetio da je podnosilac predstavke dobio transkripte audio snimaka koje je pripremio nepristrasni IT stručnjak i imao je dovoljno prilika da ospori njihov sadržaj, ali to nije učinio. Nije bilo dokaza koji ukazuju na to da je podnosilac predstavke bio sprečen da adekvatno pripremi svoju odbranu u vezi sa dokazima koji su predstavljeni na suđenju.

Što se tiče nemogućnosti konsultovanja preostalog materijala dobijenog putem tajnog nadzora, Vlada je tvrdila da je podnosilac predstavke imao pristup relevantnim dosijeima, ali nije iskoristio tu priliku. Podnosilac predstavke je tvrdio da nije znao za postojanje jednog dosijea i da je bio obavešten da je drugi dosije arhiviran, ali nije pružio dokaze koji bi podržali ove tvrdnje. ESLJP je smatrao da tvrdnje podnosioca predstavke nisu verodostojne, s obzirom da je postojanje jednog dosijea spomenuto u odluci o otvaranju istrage. Budući da podnosilac predstavke nije dosledno izražavao pritužbe niti tražio pristup materijalima, ESLJP je zaključio da je ovaj deo predstavke očigledno neosnovan.

ESLJP je takođe odbacio  deo predstavke podnosioca predstavke u vezi sa pretresom njegovih elektronskih uređaja kao nedopuštenu, ukazujući da ta mera nije bila nezakonita jer je svako mešanje u prava koja su zaštićena članom 8 moralo biti zasnovano na zakonu. Takođe, ESLJP nije pronašao naznake kršenja garancija pravičnog suđenja u vezi sa ovom pritužbom.

Što se tiče navodnog kršenja principa jednakosti strana u vezi sa podnescima Državnog tužilaštva, ESLJP je smatrao predstavku u tom delu dopuštenom i konstatovao da argumenti koje je iznela Vlada ne opravdavaju drugačiji zaključak. Stoga je došlo do kršenja člana 6. stav 1 Konvencije u ovom pogledu.

Preuzeto sa zvaničnog sajta Evropskog suda za ljudska prava