27 sep Pravična ravnotežu između prava na poštovanje privatnog života i prava na slobodu izražavanja

U slučaju Mesić protiv Hrvatske (br. 2) (predstavka br. 45066/17, 30.05.2023), Evropski sud za ljudska prava (“ESLJP”) je sa pet glasova prema dva odlučio da nije došlo do kršenja člana 8 (pravo na poštovanje privatnog života) Evropske konvencije o ljudskim pravima (“Konvencija”). ESLJP je već presudio u odvojenom slučaju Mesić protiv Hrvatske (predstavkabr. 19362/18), u kojem je ESLJP odlučio o predstavci podnosioca predstavke u predmetu tužbe advokata za klevetu protiv podnosioca predstavke.

Predmet se odnosio na članak objavljen u februaru 2015. godine na internet portalu Dnevno.hr, u kojem se sugerisalo da je podnosilac predstavke, bivši predsednik Hrvatske, tokom svog mandata primao ili uzeo mito u vezi nabavke oklopnih vozila za hrvatsku vojsku od finske kompanije Patria.

Gospodin Mesić je prigovorio da su domaći sudovi odbacivanjem njegove tužbe za naknadu materijalne štete prekršili njegov ugled u suprotnosti sa pravom na poštovanje privatnog života.

ESLJP je već ranije presudio da, iako štampa ne sme preći određene granice, posebno u vezi sa reputacijom i pravima drugih i potrebom sprečavanja objavljivanja poverljivih informacija, njena dužnost ipak jeste da prenosi – na način usklađen sa svojim obavezama i odgovornostima – informacije i ideje o svim pitanjima od javnog interesa. ESLJP se složio da su izjave koje prikazuju gospodina Mesića kao kriminalca mogle ozbiljno narušiti njegov ugled i diskreditovati ga u očima javnosti, čime su ugrozile njegova prava prema članu 8 Konvencije.

Glavno pitanje je bilo da li je država postigla pravičnu ravnotežu između prava na zaštitu reputacije podnosioca predstavke i prava novinskog portala na slobodu izražavanja. ESLJP je primetio da su nacionalni sudovi prilikom ispitivanja slučaja obratili pažnju na relevantne kriterijume utvrđene u presedanima ESLJP za taj postupak ravnoteže. Oni su razmatrali da li je članak doprineo raspravi o pitanju od javnog interesa, koliko je podnosilac poznat, na koji način su informacije dobijene i koliko su tačne.

ESLJP je utvrdio da je članak svakako bio vezan za pitanje od javnog interesa, a “kontrolska” uloga medija je posebno važna u takvom kontekstu, gde istraživačko novinarstvo znači da vlasti mogu biti držane odgovornim. Takođe, granice prihvatljive kritike su šire kada je u pitanju političar nego kada se radi o privatnoj osobi. Ovo se još više odnosi na gospodina Mesića, jer on nije običan političar, već je bio šef države. Štaviše, članak se nije fokusirao na njegov privatni život, već je govorio o njegovom ponašanju u obavljanju službenih dužnosti.

ESLJP je zaključio da se nalazi domaćih sudova moraju posmatrati imajući u vidu činjenicu da su pregledali članak u celini, a ne samo izolovane tri izjave. ESLJP je, prema mišljenju, bio opravdan pristup domaćih sudova jer je teško razdvojiti ove tri izjave od ostalog dela članka. ESLJP je utvrdio da je novinar samo preneo ono što je navedeno u službenim dokumentima i jasno je stavio do znanja da izjava o primanju mita od strane gospodina Mesića u iznosu od 630.000 evra nije njegova vlastita. ESLJP nije pronašao ništa netačno u tvrdnji da su dve osobe osuđene na zatvorske kazne zbog davanja mita za prodaju oklopnih vozila Hrvatskoj. Što se tiče treće izjave, ESLJP je utvrdio da se, posmatrajući članak u celini, ne može jasno reći da je novinar nedvosmisleno tvrdio da je gospodin Mesić učestvovao u kriminalnim aktivnostima. ESLJP je zaključio da su nacionalni sudovi postigli pravičnu ravnotežu između prava bivšeg predsednika na poštovanje privatnog života i prava novinskog portala na slobodu izražavanja. Stoga nije bilo kršenja člana 8 Konvencije.

Preuzeto sa zvaničnog sajta Evropskog suda za ljudska prava