20 sep Priznavanje istopolnih zajednica
U slučaju Buhuceanu i drugi protiv Rumunije (predstavke br. 20081/19 i još 20, 23.05.2023), Evropski sud za ljudska prava (“ESLJP”) je, sa 5 glasova za i 2 protiv, utvrdio da je došlo do povrede člana 8 (pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života) Evropske konvencije o ljudskim pravima (“Konvencija”).
Podnosioci predstavki su istopolni parovi. Predmet se odnosio na pristup pravnom priznanju odnosa podnosilaca predstavki.
ESLJP je ponovio da su države članice dužne obezbediti pravni okvir koji omogućava adekvatno priznanje i zaštitu odnosa istopolnih parova. U vezi sa tim, pozvao se na svoju presudu Velikog veća u slučaju Fedotova i drugi protiv Rusije (br. 40792/10) i jasan kontinuirani trend unutar država članica. Države imaju određenu diskreciju (“margina slobode odlučivanja”) u vezi sa oblikom priznanja i vrstom pružene zaštite. Prema rumunskom zakonu, samo jedan oblik bračne zajednice – brak između osoba suprotnog pola – ima pravno priznanje. Nekoliko pokušaja da se promeni ova pravna situacija nije uspelo u rumunskom parlamentu, a Vlada nije dala naznaku svoje namere da proširi pristup pravnoj zaštiti za druge vrste odnosa, navodeći da “prevladavajući interes” nije pružanje zaštite takvim zajednicama pod članom 8 Konvencije, što je oštro suprotno situaciji u mnogim drugim državama potpisnicama Konvencije.
Podnosioci predstavki, kao i drugi parovi u njihovoj situaciji, nisu mogli ostvariti brojna društvena i građanska prava koja su dostupna zakonom bračnim parovima, niti urediti oblasti kao što su imovina, izdržavanje i nasleđivanje unutar svojih odnosa. ESLJP je primetio argument Vlade da ova prava mogu biti ostvarena putem privatnih ugovornih aranžmana, ali je utvrdio da tom argumentu nedostaju ostali detalji i u svakom slučaju je već odbačen u presudama ESLJP-a.
Takođe, ESLJP je izjavio da negativni stavovi većine heteroseksualne populacije ne mogu nadmašiti interese podnosioca predstavki u vezi sa priznavanjem njihovih odnosa, te da priznavanje istopolnih zajednica ne bi naštetilo instituciji braka, s obzirom na to da osobe suprotnog pola i dalje mogu stupiti u brak. Sveukupno, nijedan od argumenata koje je Vlada iznela kako bi opravdala ograničenje pravnih zajednica samo na heteroseksualne brakove nije mogao nadmašiti interes podnosioca predstavki da im se priznaju njihove zajednice. Stoga je došlo do povrede člana 8 Konvencije.
Preuzeto sa zvaničnog sajta Evropskog suda za ljudska prava