01 nov Razlika u tretmanu sudija i sudskih službenika dovela do diskriminacije

U predmetu Pinkas i drugi protiv Bosne i Hercegovine (predstavka br. 8701/21, 04.10.2022) Evropski sud  za ljudska prava („ESLJP“) je utvrdio povredu člana 1. Protokola br. 12 (opšta zabrana diskriminacije) Evropske konvencije o ljudskim pravima („Konvencija“). 

Podnosioci predstavke su 51 državljana Bosne i Hercegovine koji su rođeni između 1953. i 1985. godine. Oni su bili, ili su još uvek, sudski službenici suda Bosne i Hercegovine. Predmet se tiče razlike u tretmanu u pogledu naknada za obroke, putovanja i odvojeni život između sudija i sudskih službenika. Ova druga kategorija primala je naknade samo od januara 2013. godine pa nadalje, dok su sudije primale naknade i za period pre toga. Do ove situacije došlo je odlukom Ustavnog suda iz 2013. godine, kojom je dotadašnji nedostatak navedenih naknada proglašen neustavnim. 

ESLJP je smatrao da su sudski službenici (kategorija državnih službenika kojoj pripadaju podnosioci predstavke) i sudije u relevantno sličnoj situaciji, jer je isti pravni režim važio za obe kategorije u pogledu obroka, putnih i porodičnih dodataka. Nije sporno da su sudskim službenicima – uključujući i podnosioce predstavke u ovom slučaju – dodeljene naknade samo za period nakon januara 2013. godine, dok su sudijama te naknade dodeljene i za period pre januara. 2013. Dve kategorije javnih službenika su tako različito tretirane. ESLJP je primetio da obrazloženje domaćih sudova nije bilo direktno zasnovano na prepoznatljivoj karakteristici, ili „statusu“ stranaka u postupku, već je bilo izraženo u neutralnim terminima. Takođe nema razloga da se veruje da su domaći sudovi imali diskriminatornu nameru. Međutim, ESLJP je smatrao da se opšta politika ili mera koja ima nesrazmerno štetne efekte na određenu grupu može smatrati diskriminatornom čak i kada nije posebno usmerena na tu grupu. Posebnost ovog slučaja je da su sudije i sudski službenici pokrenuli zajedničku građansku tužbu oslanjajući se na iste zakonske odredbe, da su građanski sudovi potom razdvojili predmet na dva predmeta na osnovu statusa sudija i sudskih službenika i došli do suprotnih zaključaka u vezi sa jednim od ključnih pravnih pitanja pokrenutih u tim predmetima. Shodno tome, ESLJP je utvrdio da je ova razlika u tretmanu bila zasnovana na „drugom statusu“ u smislu člana 1. Protokola br. 12 uz Konvenciju. 

Vlada nije ponudila nikakvo opravdanje za ovu razliku u tretmanu. Budući da je to slučaj, ESLJP ne može a da ne zaključi da ova razlika u tretmanu nije imala objektivno i razumno opravdanje. Iako je  ESLJP već priznao da je mogućnost suprotstavljenih sudskih odluka inherentna osobina svakog pravosudnog sistema koji se zasniva na mreži prvostepenih i apelacionih sudova koji imaju nadležnost nad područjem svoje teritorijalne nadležnosti, imajući u vidu veoma posebne okolnosti ovog slučaja i gde nije podneto nikakvo opravdanje od strane vlasti, ESLJP je utvrdio povredu člana 1. Protokola br. 12 uz Konvenciju.

Preuzeto sa zvaničnog sajta Evropskog suda za ljudska prava