Zahtev da zatvorenici pismenu dokažu svoju veru nije u skladu sa Konvencijom

U slučaju Neagu protiv Rumunije (predstavka br. 21969/15 od 10.11.2020. godine), Evropski sud za ljudska prava (ESLJP”) je većinom zaključio da je došlo do kršenja člana 9 (pravo na slobodu misli, savesti i veroispovesti) Evropske konvencije o ljudskim pravima (Konvencija”).

Slučaj se odnosio na zatvorenika koji je prešao u islamsku veru dok je bio pritvoren. Žalio se na odbijanje rumunskih vlasti da mu obezbede obroke bez svinjskog mesa, u skladu sa propisima njegove religije, osim ako ne pruži dokaz da je sledbenik te religije.

ESLJP je primetio da se zahtev Ministarstva pravde iz naredbe br. 1072/2013 odnosio samo na zatvorenike koji su promenili svoju veru tokom pritvora, jer su u svim ostalim slučajevima zatvorenici mogli da izjave svoju versku pripadnost jednostavno svečanom izjavom. Štaviše, predmetna naredba je uvela razliku između početne izjave o veri, koju je zatvorenik mogao izvršiti slobodno i bez posebnih formalnosti kada je primljen u zatvor, i promene veroispovesti tokom pritvora, koju je zatvorenik morao da dokaže dokumentom koji izdaju predstavnici njegove ili njene nove vere.

Po mišljenju ESLJP-a, takva uredba, koja podrazumeva strogi zahtev da se pruže dokumentarni dokazi o pridržavanju određene vere, prevazišla je nivo potkrepljenosti istinskog uverenja koji bi mogao biti potreban. To je naročito bilo tačno u situaciji kada su zatvorenici u početku bili slobodni da se izjašnjavaju o svojoj religiji bez dostavljanja bilo kakvih dokaza.

Dalje, ESLJP je utvrdio da su i sudija koji je preispitivao pritvor, i prvostepeni sud razmatrajući žalbu g. Neagua povodom zatvora u Brailu, odbili žalbu podnosioca predstavke bez ispitivanja činjenične pozadine njegovog zahteva, iz razloga što on nije dostavio pisani dokaz. Isto tako, nisu utvrdili da li će g. Neagu imati istinsku priliku da dobije pismeni dokaz ili neku drugu potvrdu da je sledbenik dotične vere, posebno imajući u vidu ograničenja kojima je bio podvrgnut kao zatvorenik.  

ESLJP je stoga smatrao da su, imajući u vidu odredbe uvedene naredbom Ministarstva pravde, koje između ostalog zahtevaju pisani dokaz o promeni veroispovesti koja se dogodila tokom pritvora, nacionalne vlasti poremetile pravičnu ravnotežu između interesa zatvora, interesa ostalih zatvorenika i ličnih interesa zatvorenika o kome je reč. U tom pogledu ESLJP nije bio ubeđen da bi zahtevi g. Neagua da mu se obezbede obroci kompatibilni sa njegovom religijom mogli da naprave probleme u vođenju zatvora ili da imaju negativan uticaj na ishranu koja se nudi drugim zatvorenicima. Prema tome, imajući u vidu sve navedeno, došlo je do kršenja člana 9 Konvencije.

Preuzeto sa zvaničnog sajta Evropskog suda za ljudska prava