28 Фев Pozitivna obaveza države da sprovede sveobuhvatnu istragu u vezi sa navodnim delima silovanja
U slučaju Y protiv Bugarske (predstavka br. 41990/18 od 20.02.2020. godine) Evropski sud za ljudska prava („ESLJP“) utvrdio je kršenje pozitivne obaveze iz članova 3 i 8 Evropske konvencije o ljudskim pravima („Konvencija“). Aplikantkinja Y, je bugarska državljanka rođena 1964. godine. Slučaj se odnosi na istragu vlasti povodom navode aplikantkinje da je silovana, a posebno ispitivanje da li su vlasti propustile da u istrazi prate očigledan trag koju su otkrili DNK dokazi.
Aplikantkinja je tvrdila da je silovana na periferiji Sofije. Policija je tokom istrage prikupila fizičke dokaze sa mesta silovanja i od aplikantkinje (odeća i brisevi), te identifikovala potencijalnog osumnjičenog, gospodina X, muškarca koji je živeo u prenoćištu nekoliko stotina metara od mesta silovanja. Gospodin X je, međutim, negirao da je napadač, tvrdeći da je u vreme napada bio kod kuće. Pet meseci kasnije rezultati DNK testova ukazali su na drugog potencijalnog osumnjičenog, gospodina Z, građevinskog radnika koji je takođe živeo u blizini mesta silovanja. Gospodin Z je takođe negirao bilo kakve seksualne kontakte sa aplikantkinjom. Vlasti gonjenja odlučile su da obustave istragu, konstatujući da iako su tvrdnje aplikantkinjeza silovanje verodostojne, nije bilo moguće identifikovati napadača niti sa sigurnošću utvrditi da je počinjeno krivično delo. Aplikantkinja je u 2019. godini bez uspeha tražila sudsku reviziju odluke kojom je obustavljena istraga. Ona se žalila zbog toga što istraga navodnog silovanja traje od jula 2013. godine, a vlasti nisu identifikovale njenog napadača ili ga privele pravdi.
ESLJP je slučaj ispitao na osnovu člana 3 (zabrana nečovečnog ili ponižavajućeg postupanja) i člana 8 (pravo na poštovanje privatnog života) Konvencije.
ESLJP je utvrdio da država nije pravilno sprovela istragu koja je bila očigledna. Čini se da vlasti nisu pokušale da utvrde gde se gospodin Z nalazio u vreme napada. Takođe nisu pokušali da pronađu druge dokaze o odnosima između g. Z i aplikantkinje, ili obratno, da provere da li postoji alternativno objašnjenje za otkriće njegovog DNK ili da provere pouzdanost DNK dokaza. Tačno je da sama aplikantkinja nije zatražila sprovođenje ove linije ispitivanja. Međutim, obaveza da se efikasno sprovede istraga nije ograničena na zahteve navodne žrtve. ESLJP je smatrao da je takav zahtev svojstven proceduralnim obavezama vlasti i da ne zavisi od inicijative podnosioca/podnositeljke predstavke da preuzme odgovornost za vođenje istražnih postupaka. To je posebno u slučajevima, poput ovog, u kome su vlasti svesne posebnog psihološkog ugrožavanja aplikantkinje.
Nepostojanje efikasne krivične istrage na osnovu navoda aplikantkinje ne može da ispravi mogućnost podnošenja zahteva za naknadu štete ljudima koji su navodno odgovorni za njeno silovanje. Utvrđeno je da pozitivna obaveza iz člana 3 i 8 Konvencije da se obezbedi efikasna zaštita od silovanja zahteva mere krivično-pravne prirode. Stoga je došlo do kršenja pozitivnih obaveza tužene države prema članovima 3 i 8 Konvencije.
Preuzeto sa zvaničnog sajta Evropskog suda za ljudska prava