06 maj Odbijanje vlasti da dozvole pritvoreniku da prisustvuje sahrani brata dovelo do povrede člana 8 Konvencije

U predmetu Vetsev protiv Bugarske (predstavka br. 54558/15 od 30.04.2019. godine) Evropski sud za ljudska prava („ESLJP“) je jednoglasno utvrdio da je došlo do kršenja člana 8. (pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života) Evropske konvencije za ljudska prava („Konvencija“).

Predmet se odnosio na odbijanje bugarskih vlasti da dozvole g. Vetsevu, koji je bio u pritvoru, da prisustvuje sahrani svog brata.

26. Vetsev je uhapšen i zadržan u pritvoru u Pazardžiku – gradu udaljenom oko 120 km od Sofije – zbog krivičnog dela krađe. Nakon što je gospodin Vetsev obavešten da je njegov brat preminuo, odmah je podneo zahtev sudu za dozvolu da prisustvuje sahrani, koja je trebala biti održana u Sofiji 26. septembra 2015. godine. Na ročištu od 25. septembra 2015. godine, sud je prvobitno odobrio aplikantov zahtev. Međutim, pošto je regionalna služba bezbednosti Ministarstva pravde navela da, prema zakonskim odredbama, ona može samo da obezbedi prevoz pod pratnjom za pritvorenike u cilju omogućavanja da se oni pojave pred pravosudnim organima, sud je ukinuo svoju naredbu i odbio da odobri zahtev gospodina Vetseva.

ESLJP u svojoj odluci naveo da član 8 Konvencije ne garantuje pritvorenom licu bezuslovno pravo da prisustvuje sahrani rođaka. Prema tome, na državnim organima je da ispitaju osnovanost svakog zahteva. Ipak, ESLJP je izvršio svoju nadzornu ulogu nad osporenom merom iz perspektive prava zajamčenih Konvencijom. Prilikom procene neophodnosti takve mere, ESLJP je razmatrao relevantne faktore uključujući opasnost pritvorenika i njegovo ili njeno ponašanje, prirodu krivičnog dela u pitanju, garancije za povratak u zatvor i mogućnost alternativnih rešenja u cilju odobrenja zahteva pojedinaca.

ESLJP je smatrao da su u ovom predmetu bugarske vlasti odbile zahtev na osnovu toga što u domaćem pravu nije predviđena takva mogućnost, a da svoju odluku nisu zasnovali na detaljnom ispitivanju pojedinačnih okolnosti i bez razmatranja interesa o kojima je reč, naime pravo gospodina Vetseva na poštovanje svog privatnog i porodičnog života, s jedne strane, i potrebe da se spreči nered i kriminal na drugoj strani. Shodno tome, ESLJP je smatrao da nije pokazano da je mešanje u pravo g. Vetseva na poštovanje privatnog i porodičnog života bilo neophodno u demokratskom društvu.

Preuzeto sa zvaničnog sajta Evropskog suda za ljudska prava