11 jun Odluka o neprihvatljivosti predstavke u slučaju koji se odnosi na donošenje rešenja o otkazu na osnovu dokaza iz privatne komunikacije zaposlenog

Evropski sud za ljudska prava („ESLJP“) jednoglasno je doneo odluku o neprihvatljivosti predstavke u predmetu Garamukanva protiv Ujedinjenog Kraljevstva (br. 70573/17 od 06.06.2019. godine).

Slučaj se odnosi na prestanak radnog odnosa aplikanta George Garamukanva u državnoj zdravstvenoj ustanovi nakon istrage za uznemiravanje na osnovu fotografija pohranjenih na njegovom iPhone-u, kao i na e-mailovima i WhatsApp korespondenciji.

Podnosilac predstavke, je bio zaposlen u Nacionalnoj zdravstvenoj organizaciji (“Organizacija“) od oktobra 2007. godine kao rukovodilac Organizacije.

U junu 2012. L.M., koleginica sa kojom je imao vezu, izrazila je zabrinutost svom menadžeru o mejlovima koje je poslao njoj i drugim zaposlenima o njenom navodnom odnosu sa mlađim članom osoblja Organizacije. Menadžer je upozorio podnosioca predstavke da je njegovo ponašanje neprimereno. Podnosilac predstavke je suspendovan u aprilu 2013. godine, kada je policija obavestila Organizaciju da istražuje tvrdnje L.M. o tome da ju je aplikant uhodio i uznemiravao i slao anonimne zlonamerne poruke zaposlenima u Organizaciji.

Organizacija je u decembru 2013. godine otpustila podnosioca predstavke zbog počinjenog grubog prekršaja. Organizacija se tom prilikom posebno oslonila na fotografije pohranjene na njegovom iPhone-u, koje je im je policije prosledila, povezujući ga s određenim anonimnim e-mailovima, kao i sa privatnim e-mailovima i WhatsApp porukama koje su razmenili aplikant i drugi zaposleni. Na jednom od disciplinskih saslušanja aplikant je sam dobrovoljno pružio uvid u neke od navedenih elektronskih komunikacija.

Aplikant je osporio svoj otkaz na sudu, posebno tvrdeći da se Organizacija u donošenju odluke o prestanku radnog odnosa aplikanta oslonila na privatni materijal. Njegova žalba je konačna odbačena 2016. godine u žalbenom postupku. Nacionalni sudovi su utvrdili da on nije mogao imati razumno očekivanje da će dokazi na koje se oslonila Organizacija biti privatni.

Pozivajući se na član 8 (pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života, dom i prepisku), podnosilac predstavke se žalio da su odluke domaćih sudova koje potvrđuju rešenje o otkazu predstavljale kršenje njegovog prava na privatnost.

ESLJP je utvrdio da podnosilac predstavke nije mogao razumno očekivati da će fotografije i privatna komunikacija na koju se oslonio disciplinski odbor ostati privatna. ESLJP je istakao da je Poslodavac aplikantu već predočio da je njegovo ponašanje neprikladno, i to skoro godinu dana pre nego što je policija počela da istražuje tužbe za uznemiravanje i odluku o suspendovanju aplikanta sa njegovog radnog mesta. Podnosilac predstavke takođe nije pokušao da ospori upotrebu komunikacije pohranjene na iPhone-u ili bilo koje druge privatne komunikacije tokom disciplinskog saslušanja. Naprotiv, on je dobrovoljno pružio uvid u određenu privatnu komunikaciju.

Imajući u vidu da su nacionalni sudovi došli do istog zaključka, ESLJP je ustanovio da podnosilac predstavke nije izneo ozbiljne razloge da se dokaže drugačije i stoga je doneo odluku o neprihvatljivosti predstavke.

ESLJP je takođe istakao da se slučaj može razlikovati od nedavnog slučaja koji se odnosi na privatnost komunikacija na radnom mestu, Barbulescu protiv Rumunije (br. 61496/08), gde je ESLJP utvrdio da zaposleni nije bio obavešten o meri i prirodi nadzora poslodavca nad njegovim komunikacijama.

Preuzeto sa zvaničnog sajta Evropskog suda za ljudska prava