25 jun Gubitak statusa žrtve nastupa ukoliko sud prizna da je određeni deo kazne zatvora već izdržan kao vid kompenzacije za preterano dug krivični postupak

U predmetu Chiarello protiv Nemačke (predstavka br. 497/17, od 20.06.2019. godine) Evropski sud za ljudska prava („ESLJP“) je jednoglasno zaključio da nije došlo do povrede člana 6 stav 1 (pravo na pravično suđenje u razumnom roku) Evropske konvencija o ljudskim pravima („Konvencija“).

Predmet se odnosio na dužinu krivičnog postupka.

Aplikant g. Chiarello je radio kao zatvorski čuvar u Saarbruckenu. U maju 2008. godine optužen je za primanje mita od 200 eura i krijumčarenje telefona u zatvor jednom od zatvorenika. Okružni sud ga je oslobodio u novembru 2011. godine. U aprilu 2015. godine, nakon žalbe javnog tužioca na prvostepenu presudu, predmet je vraćen Okružnom sudu koji je tada našao da je aplikant kriv za primanje mita i osudio ga na osam meseci zatvora. Međutim, Okružni sud je suspendovo kaznu, odredio uslovnu kaznu i zbog preterano dugog postupka proglasio da je kazna zatvora u trajanju od tri meseca već bila izdržana.

ESLJP je utvrdio da je krivični postupak u predmetu podnosioca predstavke trajao osam godina i pet meseci na četiri nivoa nadležnosti. Što se tiče toga da li trajanje postupka bilo razumno, ESLJP je posebno napomenuo da je slučaj g. Chiarella uključivao sedam optuženih, koje su zastupali branioci, kao i sveobuhvatno izvođenje dokaza.  

Međutim, ESLJP je utvrdio da je došlo do perioda produžene neaktivnosti između januara 2013. i februara 2015. godine. ESLJP je u tom smislu konstatovao da iako aplikant nije dobio kompenzaciju, niti je postupak obustavljen zbog nerazumne dužine, Regionalni sud je izričito priznao da je krivični postupak bio predug u toku tog perioda neaktivnosti i da je zbog toga uračunao tri meseca kao već izdržanu kaznu, što predstavlja oblik kompenzacije. Takav oblik kompenzacije nije bio teoretski, već je smanjio kaznu zatvora sa osam na pet meseci, dakle na eksplicitan i primetan način.

ESLJP je takođe posebno utvrdio da g. Chiarello više ne može tvrditi da je „žrtva“ u smislu člana 34. Konvencije, budući da određivanje njegove uslovne zatvorske kazne, u trajanju od tri meseca, kao izdržane kazne predstavlja dovoljnu i odgovarajuću naknadu za nerazumno dug krivični postupak. Prema tome, nije došlo do povrede člana 6 stav 1.

Preuzeto sa zvaničnog sajta Evropskog suda za ljudska prava