26 maj Restitucija imovine u Albaniji u skladu sa Konvencijom
Slučaj Beshiri protiv Albanije (predstavka br. 29026/06, 07.05.2020) i 11 drugih predstavki odnose se na neizvršavanje pravosnažnih odluka o dodeli nadoknade za imovinu oduzetu u doba komunizma. U svojoj odluci Evropski sud za ljudska prava („ESLJP“) jednoglasno je proglasio predstavke neprihvatljivim.
Podnosioci predstavke su dobili konačne administrativne odluke kojima se priznaje njihovo pravo na naknadu umesto restitucije imovine koju je bivši komunistički režim oduzeo ili nacionalizovao. Međutim, te konačne odluke nikada nisu sprovedene u potpunosti.
ESLJP je posebno detaljno ispitao nova domaća pravila za rešavanje mnogih neisplaćenih zahteva tokom višedecenijskih odluka o odštetama koje nisu sprovedene. Ta pravila, koja su stupila na snagu Zakonom o imovini iz 2015. godine, predstavljaju odgovor na pilotsku presudu ESLJP-a iz 2012. godine, slučaj Manushake Puto i drugi protiv Albanije, gde je ESLJP utvrdio kršenje člana 6 stav 1 (pravo na pravično suđenje), član 1 Protokola br. 1 (zaštita imovine) uz Evropsku Konvenciju o ljudskim pravima („Konvencija“) i član 13 (pravo na efikasan lek) i dao opšte preporuke o koracima potrebnim za rešavanje dugogodišnjeg pitanja resitucije imovine. ESLJP je zaključio da je mehanizam uveden Zakonom o imovini iz 2015. godine („Zakon“) efikasan pravni lek koji su podnosioci predstavke morali da koriste, čak i ako su njihove predstavke bile podnete pre nego što je Zakon stupio na snagu.
ESLJP je proglasio predstavke aplikanata nedopuštenim zbog neiscrpljenja domaćih pravnih lekova, kao preuranjene ili zato što podnosioci predstavke više nisu žrtve povrede njihovih prava.
ESLJP je međutim dodao ključnu odredbu u svojoj odluci: primetio je da procene imovine korišćene Zakonom u nekim slučajevima mogu rezultirati znatno nižim nivoima nadoknade u odnosu na prethodno zakonodavstvo. Da bi se izbeglo prekomerno opterećenje ove kategorije bivših vlasnika, nadoknada prema novom pravnom leku stoga je morala biti najmanje jednaka 10% vrednosti na koju bi bivši vlasnici imali pravo, ako bi se finansijska procena izvršila, pozivajući se na trenutnu katastarsku kategoriju oduzete imovine.
Preuzeto sa zvaničnog sajta Evropskog suda za ljudska prava