11 apr Neprihvatljiva predstavka u slučaju blokiranja veb-sajta Vikipedije
U svojoj odluci u predmetu Vikimedia Foundation, Inc. protiv Turske (predstavka br. 25479/19, 24.03.2022) Evropski sud za ljudska prava („ESLJP“) je većinom glasova proglasio predstavku neprihvatljivom.
Slučaj se odnosio na zahtev Uprave za telekomunikacije i informacione tehnologije za uklanjanje određenih stranica sa veb-sajta podnosioca predstavke i naknadno blokiranje naloga pristupa celom veb-sajtu jer tehnički nije bilo moguće blokirati samo određene stranice. U ovom slučaju mera na koju se žali fondacija podnosioca predstavke, odnosno naredba blokiranja pristupa veb-sajtu Vikipedije koje je prvobitno izvršila Uprava za telekomunikacije i informacione tehnologije (TIB), upravni organ, a potom potvrdio nadležni prekršajni sud, ukinuta je 15. januara 2020. godine, nakon obaveštenja o presudi Ustavnog suda od 26. decembra 2019. godine. Prvi prekršajni sud je odlučio da bez odlaganja ukine nalog o blokiranju pristupa celom veb-sajtu Vikipedije. Konkretno, Ustavni sud je odlučio da je blokada pristupa celom veb-sajtu bila izuzetna mera, pri čemu je Ustavni sud to obrazložio kriterijumima koji se primenjuju pri odlučivanju o takvim merama. Nakon ispitivanja slučaja takođe je utvrđeno da mera, koju su odredili organi uprave i nadležna sudstva, nije bila zasnovana na gorućoj društvenoj potrebi, da za to nisu dati dovoljni razlozi i da je ona iznosila nesrazmerno mešanje u pravo na slobodu izražavanja.
ESLJP je primetio da je u brojnim predmetima koji se tiču slobode izražavanja utvrdio da se žalba Ustavnom sudu može smatrati iscrpljivanjem svih pravnih lekova kako se to zahteva članom 35. stav 1. Evropske Konvencije o ljudskim pravima („Konvencija“) u vezi sa takvim pritužbama. ESLJP je zapazio sistemsku prirodu problema koji je pokrenut u ovom predmetu. Ipak, nije imao dovoljno relevantnih informacija da sugeriše da turski Ustavni sud nije u stanju da reši problem. Taj sud je doneo nekoliko presuda u vezi sa blokiranjem veb-sajtova, postavljajući brojne kriterijume koje treba da poštuju nacionalne vlasti i nadležni sudovi pozvani da ispitaju naloge za blokiranje.
ESLJP je utvrdio da je Ustavni sud, odlučujući o pojedinačnoj predstavci pred njim priznao u suštini kršenje člana 10. Konvencije i pružio odgovarajuću i dovoljnu naknadu za štetu koju je pretrpela fondacija podnosioca predstavke. Prema tome, ESLJP je smatrao da fondacija podnosioca predstavke više ne može tražiti status žrtve i da je predstavka bila nespojiva sa odredbama Konvencije.
Preuzeto sa zvaničnog sajta Evropskog suda za ljudska prava