06 feb Izveštaj Human Rights Watch 2023

Human Rights Watch („HRW“) je 12. januara objavila Svetski izveštaj za 2023. Izveštaj pokazuje da je 2022. godina bila zabrinjavajuća godina u Centralnoj i Jugoistočnoj Evropi sa velikim brojem zloupotreba od strane autoritarnih vladara, političkih tenzija i kršenja ljudskih prava.

U BiH, HRW je istakao da vlasti nisu dale prioritet zaštiti ljudskih prava. Diskriminacija manjina i dalje predstavlja ozbiljnu zabrinutost. Napredak u procesuiranju ratnih zločina i dalje je spor. Nadalje, priznaje se da je u aprilu opštinski sud u Sarajevu presudio u korist aktivista koji su tužili bivšu kantonalnu zastupnicu zbog ohrabrivanja državnih institucija da diskriminišu protiv LBGT ljudi. To je bila prva presuda suda u BiH protiv diskriminacije na osnovu seksualne orijentacije ili rodnog identiteta koja je donela značajnu praksu kojom je usvojena žalba zbog diskriminacije lezbejki, homoseksualaca, biseksualnih i transrodnih (LGBT) osoba.

HRW je takođe podvukao rastuću netoleranciju i etničke tenzije u BiH nakon kontroverznih izmena izbornog zakona Kancelarije visokog predstavnika (OHR) “Nakon zatvaranja birališta na dan izbora, 2. oktobra, OHR je nametnuo dalje izborne promene, izazvavši široke kritike. Takve mere ne uspevaju da reše dugotrajnu političku diskriminaciju Jevreja, Roma i drugih manjina kojima je zabranjeno da se kandiduju za Predsedništvo, uprkos skromnog povećanja broja mesta za takve manjine u gornjem domu Parlamenta Federacije.“, dodaje se u Izveštaju.

Evropska komisija je u oktobru objavila svoj godišnji izveštaj o napretku BiH, dajući zemlji status kandidata za Evropsku uniju, iako su „i dalje potrebne značajne reforme kako bi se osiguralo da svi građani mogu ostvariti svoja politička prava“ i nedostatak napretka u vladavina prava i izborne reforme.

U Srbiji se u izveštaju navodi da su nezavisni novinari i dalje bili suočeni sa zastrašivanjem, pretnjama i nasiljem. Nadalje se navodi da je procesuiranje ratnih zločina ostalo sporo, neefikasno i poremećeno kašnjenjima.

Takođe se nagoveštava u Izveštaju da je Panevropska parada ponosa u Beogradu održana uz policijsku zaštitu, uprkos tome što su je vlasti zabranile, naglašavajući nesigurnu situaciju za lezbejke, gejeve, biseksualne i transrodne (LGBT) osobe u Srbiji. Vlasti su tražile da otkažu povorku evropske parade ponosa u Beogradu 17. septembra, navodeći kao razloge zabrinutost za bezbednost i tenzije sa Kosovom. Taj potez izazvao je međunarodne kritike, uključujući komesarku EU za ravnopravnost Helen Dali, komesarku Saveta Evrope za ljudska prava Dunju Mijatović i članove Evropskog parlamenta, koji su otputovali u Beograd da podrže događaj.

Na Kosovu, novinari takođe nastavljaju da pate, suočavajući se sa napadima, uznemiravanjem i pretnjama uz loš odgovor države, dok su istrage ratnih zločina usporile pored porasta tenzija sa susednom Srbijom. „Postojao je spor napredak u pogledu odgovornosti za ratne zloupotrebe. Tenzije su se rasplamsale nakon što su kosovske vlasti naredile da etnički Srbi na severu ne smeju da uđu na Kosovo sa ličnim kartama ili registarskim tablicama izdatim u Srbiji“, navodi se u Izveštaju. 

Na dalje se navodi, da se žrtve nasilja u porodici i dalje suočavaju sa preprekama za dobijanje zaštite, uključujući nekoliko krivičnih gonjenja i propust sudija da izdaju zabranu prilaska nasilnicima, kao i smanjene kazne u slučajevima ubistva žena od strane njihovih muževa, navodi Mreža žena Kosova

Albanija, Severna Makedonija i Crna Gora nisu obuhvaćene Izveštajem.

Kompletan HRW-ov svetski izveštaj za 2023. godinu možete pronaći ovde.

Preuzeto sa sajta Human Rights Watch