02 mar Odbijanje vlasti da zamene izraz „muško” terminom „neutralno” ili „interseks” u izvodu iz matične knjige rođenih u skladu sa članom 8. Konvencije

U predmetu Y protiv Francuske (predstavka br. 76888/17, 31.01.2023) Evropski sud za ljudska prava (“ESLJP”) je sa šest glasova za i jednim protiv ocenio da nije bilo povrede člana 8 (pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života) Evropske konvencije o ljudskim pravima (“ESLJP”). 

Podnosilac predstavke, koji je biološki interseksualna osoba, žalio se na odbijanje domaćih sudova da udovolji njegovom zahtevu da se reč „neutralno” ili „interseks” unese u njegov rodni list umesto reči “muški”. 

Prilikom ispitivanja slučaja u svetlu pozitivne obaveze tužene države da obezbedi podnosiocu predstavke efektivno poštovanje njegovog privatnog života, ESLJP je sagledao da li je opšti interes bio propisno odmeren u odnosu na interese podnosioca predstavke. 

ESLJP je, prvo, primetio da je suštinski aspekt individualnog intimnog identiteta centralni u ovom slučaju, u kome je rodni identitet bio u pitanju, i priznao da je nesklad između biološkog identiteta podnosioca predstavke i njegovog pravnog identiteta mogao da izazovu patnju i uznemirenost. ESLJP je priznao da su argumenti koje su izneli nacionalni organi u odbijanju zahteva podnosioca predstavke relevantni, koji su zasnovani na poštovanju principa neotuđivosti građanskog statusa i potreba da se očuva konzistentnost i pouzdanost matičnih knjiga i društvenih i pravnih aranžmana koji su na snazi u Francuskoj. 

ESLJP je takođe uzeo u obzir obrazloženje Kasacionog suda da bi sudsko priznanje „neutralnog“ pola imalo daleko- dostižuće posledice po pravila francuskog prava, konstruisana na osnovu dva roda, i podrazumevalo bi višestruke koordinacione izmene zakona. Nakon što je primetio da je Apelacioni sud u Orleanu zaključio da se odobravanje zahteva podnosioca predstavke svodi na prepoznavanje postojanja druge rodne kategorije i stoga na vršenje normativne funkcije, koja je u principu bila stvar zakonodavne a ne sudske vlasti, ESLJP je ukazao na poštovanje principa podele vlasti, bez kojeg nema demokratije.

Priznajući da, iako je podnosilac predstavke izjavio da ne traži  opšte pravo na priznavanje trećeg pola, već samo priznavanje njegovog građanskog statusa, ESLJP je primetio da bi, ako bi se potvrdio zahtev podnosioca predstavke, to nužno značilo da tuženi od države zahteva da izmeni svoje nacionalno pravo u tom smislu, da bi ispunila svoje obaveze iz člana 46. Konvencije. U pitanjima opšte politike o kojima se mišljenja unutar demokratskog društva mogu razumno razlikovati u širem smislu, posebna težina bi se morala pripisati ulozi domaćeg kreatora politike. U nedostatku evropskog konsenzusa u ovoj oblasti, prikladno je ostaviti tuženoj državi da odredi kojom brzinom i u kojoj meri bi mogla da ispuni zahteve interseksualnih osoba, kao što je podnosilac predstavke. ESLJP je zaključio da, imajući u vidu diskreciono pravo koje uživa tužena država, Francuska nije propustila svoju pozitivnu obavezu da obezbedi efektivno poštovanje privatnog života podnosioca zahteva. Shodno tome, nije bilo povrede člana 8 Konvencije.

Reference from the offical website of the European Court of Human Rights