04 jul Oduzimanje licenci za kockanje dovelo do povrede člana 1 Protokola 1

Predmet Svit Rozvag, TOV i drugi protiv Ukrajine (predstavka br. 13290/11, 62600/12 i 49432/16, 27/06/2019 od 27.06.2019. godine) odnosio se na zabranu kockanja uvedenu u Ukrajini 2009. godine. Aplikanti su dve ukrajinske kompanije, Svit Rozvag, TOV, sa sedištem u Harkovu, i Igro-Bet, PP, sa sedištem u Lvivu; i jedna ukrajinska državljanka, Nataliya Stanko. Dva podnosioca predstavke su se bavila kockarskim poslovima, dok je trećem (Igro-Bet, PP), koji je dobio licencu neposredno pre zabrane, onemogućeno pokretanje posla.

Kao odgovor na požar u maju 2009. godine u kockarnici u Dnjepu, gde je poginulo devet osoba i povređeno jedanaest, parlament je usvojio zakon kojim se zabranjuje kockanje. Neposredno pre potpune zabrane, Ministarstvo finansija je takođe suspendovalo sve licence za kockanje sa trenutnim dejstvom. Sve dozvole za igre na sreću aplikanata su suspendovane u skladu sa novim zakonom. Njihovi zahtevi za naknadu štete su bili odbijeni.

Aplikanti su se posebno oslanjali na član 1 Protokola br. 1 (zaštita imovine) Evropke konvencije o ljudskim pravima („Konvencija“) u svojoj predstavci žaleći se na ukidanje licenci za igre na sreću bez prava na naknadu štete. Gospođa Stanko se takođe pozvala na isti član zbog suspenzije njene licence u maju 2009. godine. Gospođa Stanko i Svit Rozvag, TOV su se takođe pozvali na član 6 stav 1 (pravo na pravično suđenje) Konvencije povodom postupka za naknadu štete. Oni su istakli da su domaći sudovi propustili da se u postupku za naknadu štete oslone na Konvenciju i sudsku praksu Evropskog suda za ljudska prava („ESLJP“), na koju su aplikanti pozvali, iako su ti navodi bili relevantni za postupak za naknadu štete

ESLJP je utvrdio sledeće:

• Nema povrede člana 6, stav 1 – u odnosu na Svit Rozvag TOV, dok je predstavka gđe Stanko na osnovu člana 6 stav 1 proglašena neprihvatljivom. ESLJP  nije bio uveren da je tumačenje relevantnih domaćih odredbi od strane domaćih sudova bilo proizvoljno ili očigledno nerazumno. Ono što je to tumačenje otkrilo o samom stanju domaćeg prava je druga stvar, koja je relevantna za ocenu ESLJP-a u vezi sa navodima podnosilaca predstavki na osnovu člana 1 Protokola br. 1.

• Kršenje člana 1 Protokola br. 1 – u odnosu na gđu Stanko, zbog suspenzije njene licence. Glavni argument aplikantkinje u vezi sa suspenzijom njene licence bio je da je Zakonom o licenciranju propisan iscrpan spisak osnova i procedura za oduzimanje licence i da su odluke Kabineta ministara i Ministarstva finansija o oduzimanju njene licence izdate u suprotnosti sa tim zakonima. Tumačenje domaćeg prava od strane domaćih sudova značilo je da je diskreciono pravo izvršne vlasti bilo neograničeno bilo kojim zakonom koje dovoljno jasno ukazuje na obim i uslove njegove primene. Domaće vlasti prema tome nisu pružile nikakvu vidljivu meru zaštite od proizvoljnosti. Ova razmatranja su dovoljna da ESLJP zaključi da domaće zakonske odredbe ne ispunjavaju uslove kvaliteta “zakona” i da stoga suspenzija licence nije bila zakonita.

• Kršenje člana 1 Protokola br. 1 – zbog načina ukidanja licenci podnosilaca predstavke. ESLJP ponavlja da su nedostatak prelaznog perioda i bilo kakav vid naknade štete faktori koji su naveli ESLJP da utvrdi povrede člana 1 Protokola br. 1 u ranijim predmetima koji se odnose na ukidanje licenci u odsustvu bilo kakvog kršenja zakona od strane vlasnika licence. U takvim okolnostima, mera koja je primenjena na podnosioce predstavke bila je nesrazmerna, prvenstveno zbog kvaliteta procesa donošenja odluka, nedostatka bilo kakvih kompenzatornih mera, čak i u pogledu direktnih troškova koje je nametnula sama država, kao i zbog nedostatka dovoljno dugog prelaznog perioda.

Preuzeto sa zvaničnog sajta Evrioskog suda za ljudska prava