29 mar Opšte mere protiv pandemije Kovid-19 koje zabranjuju javne skupove u suprotnosti sa Konvencijom
U slučaju Communaute genevoise d’action syndicale (CGAS) protiv Švajcarske (predstavka br. 21881/20, 15.03.2022) Evropski sud za ljudska prava („ESLJP“) odlučio je većinom, da je došlo do povrede člana 11 (sloboda okupljanja i udruživanja) Evropske konvencije o ljudskim pravima („Konvencija“).
Podnosilac predstavke, Communaute genevoise d’action sindicale (CGAS), je udruženje prema švajcarskom zakonu čiji je deklarisani cilj odbrana interesa radnika i članova organizacije, posebno u sferi sindikalnih i demokratskih sloboda. Podnosilac predstavke se žalilo da je lišen prava da organizuje i učestvuju u javnim događajima nakon donošenja vladinih mera za borbu protiv Kovid-19.
ESLJP je u ovom slučaju priznao da je Kovid-19 ozbiljna pretnja javnom zdravlju i da je znanje o karakteristikama i opasnostima virusa bilo veoma ograničeno na početku pandemije. Shodno tome, ESLJP je uzeo u obzir činjenicu da su države morale da reaguju brzo tokom perioda koji se razmatra u ovom periodu (mart-maj 2020. godine). ESLJP je smatrao da je potpuna zabrana određene vrste ponašanja drastična mera koja zahteva jake razloge da bi se opravdala i pozvao na posebno detaljnu proveru sudova koji su ovlašćeni da odmere interese u pitanju. U konkretnom slučaju, između 17. marta i 30. maja 2020. svi događaji putem kojih je podnosilac predstavke mogao obavljati svoje aktivnosti u skladu sa svojim statutarnim ciljevima su bili podvrgnuti potpunoj zabrani. Prema praksi ESLJP-a, uvođenje opšte mera ove vrste zahtevalo je jake razloge. Čak i pod pretpostavkom da je postojao takav razlog, odnosno potreba da se uhvati u koštac sa globalnom pandemijom Kovid-19 efektivno, ispostavilo se da domaći sudovi nisu izvršili takvu proveru, uključujući i Savezni Vrhovni sud.
ESLJP je dodao da, s obzirom na hitnost preduzimanja odgovarajućih mera za suzbijanje pretnje koju predstavlja Kovid-19 u ranim fazama pandemije, nije nužno za očekivati da će se na domaćem nivou voditi vrlo detaljne rasprave, a posebno uključujući i Parlament, pre usvajanja hitnih mera za koje se smatra da su neophodne. Međutim, u takvim okolnostima nezavisno i efikasno sudsko preispitivanje mera koje preduzima izvršna vlast bile su od vitalnog značaja.
Što se tiče kazne za kršenje zabrane organizovanja javnih skupova, u Uredbu „O.2 COVID-19“ od 17. marta 2020. godine unet je novi član 10d. Prema tom članu, svakom licu koje namerno prekrši zabranu organizovanja javnih skupova preti kazna zatvora do tri godine ili novčana kazna (osim u slučaju težeg dela u smislu Krivičnog zakonika). Po mišljenju ESLJP-a, radilo se o veoma strogim kaznama koje su mogle da imaju zastrašujući efekat na potencijalne učesnike ili grupe koje žele da organizuju takve događaje. Na kraju, ESLJP je naglasio činjenicu da, suočena sa svetskom krizom javnog zdravlja, Švajcarska nije pribegla članu 15. Konvencije, koji je državi članici dozvoljavao da preduzme određene mere koje derogiraju svoje obaveze iz Konvencije u vreme rata ili drugog vanrednog stanja koje ugrožava život nacije.
Preuzeto sa zvaničnog sajta Evropskog suda za ljudska prava