22 jul Povređena sloboda izražavanja nalaganjem podnosiocu predstavke da nadoknadi štetu zbog objave o drugoj osobi na Fejsbuk stranici
U slučaju Ponta protiv Rumunije (predstavka br. 44652/18, 14.06.2022) Evropski sud za ljudska prava („ESLJP“) je jednoglasno zaključio da je došlo do povrede člana 10 (sloboda izražavanja) Evropske konvencije o ljudskim pravima („Konvencija“).
Slučaj se odnosio na zahtev da gospodin Ponta, bivši političar i premijer, nadoknadi štetu za objavljivanje komentara upućenih drugoj osobi na njegovoj Facebook stranici. Dana 10. februara 2016. godine, dok je bio član parlamenta, gospodin Ponta je na svojoj Fecebook stranici objavio objavu u kojoj je posebno naveo: „…u moje skoro četiri godine kao premijer samo sam jednom dobio direktne informacije od specijalizovanih javnih tela u vezi sa jasnim slučajem pokušaja korupcije od strane ministra L.I. (koji je tražio ličnu korist od velikog američkog investitora u zamenu za njegovu podršku postavljanju velikog projekta u Rumuniji) …”. Dana 14. septembra 2016. godine L.I. podneo je tužbu pred Okružnim sudom u Bukureštu tvrdeći da su izjave g. Ponte bile lažne i klevetničke prirode i da su narušile njegovu reputaciju i imidž. Domaći sud je 6. aprila 2017. usvojio tužbeni zahtev L.I., nalazeći da su izjave date u objavi na Facebook profilu podnosioca predstavke povredile dostojanstvo L.I. i time prekršile član 30. Ustava Rumunije i Konvencije.
ESLJP je, prvo, utvrdio da su radnje protagonista u predmetu, oba bivša ministra, dogodio u javnom kontekstu i da bi se dotični post mogao čitati kao doprinos debati o pitanju od javnog interesa, odnosno o političkoj korupciji. ESLJP je dalje utvrdio da domaći sudovi nisu uzeli izjave u celokupnom kontekstu slučaja kako bi se procenile namere podnosioca predstavke. Oni su se ograničili na utvrđivanje da li su sastavni elementi deliktne odgovornosti utvrđeni, ne uzimajući u obzir pravo podnosioca predstavke na slobodu izražavanja u širem kontekstu debate između dva političara o pitanju od javnog interesa – prava na koje se podnosilac predstavke izričito oslanjao u svojoj odbrani.
ESLJP je zauzeo stav da izjavama podnosioca predstavke nije nedostajala činjenična osnova imajući u vidu da se podnosilac predstavke osvrnuo na određeni trenutak svog premijerskog mandata i na vrlo konkretne informacije, navodeći izvor tih informacija („specijalizovani državni organi“) i uključujući detalje koji se odnose na kontekst slučaj, kao što je činjenica da je obavestio tadašnjeg predsednika i da je dobio njegovu saglasnost da ukloni L.I. sa funkcije i smeni ga na osnovu takvih navoda protiv njega.
ESLJP je smatrao da domaći sudovi nisu uravnotežili pravo L.I. na poštovanje njegovog ugleda i pravo podnosioca predstavke na slobodu izražavanja i da je nedostatak takvog balansiranja bio sam po sebi problematičan sa stanovišta člana 10. Konvencije. Prema tome, došlo je do povrede člana 10. Konvencije.
Preuzeto sa zvaničnog sajta Evropskog suda za ljudska prava