19 jun Prava budućih usvojitelja ne mogu nadjačati prava bioloških roditelja

U predmetu Antkowiak protiv Poljske (predstavka br. 27025/17) koji se tiče spora oko starateljstva između podnosilaca predstavke, potencijalnih usvojitelja i bioloških roditelja, Evropski sud za ljudska prava je većinom glasova proglasio predstavku neprihvatljivom.

Podnosioci predstavke, bračni par, su poljski državljani koji su želeli da usvoje bebu od strane K.D., žene koja je tokom trudnoće pristala da preda svoje dete aplikantima na usvajanje. Nakon rođenja, podnosioci predstavke pokrenuli su postupak usvajanja deteta i lišavanja bioloških roditelja njihovih roditeljskih prava. U međuvremenu, K.D. je promenila mišljenje i povukla njenu saglasnost za usvajanje. Slučaj je u   periodu od aprila 2011. i decembra 2016 bio razmatran pred dve sudske istance. Tokom trajanja postupka, nacionali sudovi su odredili privremeni kontakt između bioloških roditelja i deteta. Međutim, u svojoj konačnoj odluci Regionalni sud Poznan je odlučio da je u najboljem interesu deteta da bude sa svojim biološkim roditeljima. Zbog takve odluke nacionalnog suda, aplikanti su pokrenuli još jedan postupak, koji je i dalje u toku, tražeći da se ograniče roditeljska prava bioloških roditelja nad detetom i da sud imenuje aplikante za hranitelje deteta. Nacionalni sudovi su povodom tog zahteva izdali privremeni nalog da dete boravi sa aplikantima tokom trajanja tog postupka.

Podnosioci predstavke su se pred Evropskim sudom za ljudska prava pozvali na navodnu povredu prava iz člana 8 Konvencije o ljudskim pravima (pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života) povodom odluke poljskih sudova o oduzimanju deteta iz njihove brige i predaje deteta njegovim biološkim roditeljima. Međutim, ta odluka poljskih sudova još uvek nije primenjena, jer se čeka ishod pravnog spora pokrenutog od strane aplikanata.

Evropski sud za ljudska prava je većinom glasova proglasio predstavku neprihvatljivom. Sud je smatrao da su domaće vlasti morale da se suoče sa teškim i osetljivim zadatkom uspostavljanja pravične ravnoteže između sukobljenih interesa u složenom predmetu. Suočeni sa komplikovanim izborom između dva para, od kojih oba ispunjavaju uslove za podizanje deteta, primarna tačka vodilja nacionalnim sudovima u donošenju odluka je bila najbolji interes deteta, što je u skladu sa međunarodnim pravom. Konkretno, Regionalni sud je pažljivo analizirao slučaj i uspostavio pravičnu ravnotežu između odnosa deteta koji je razvio sa podnosiocima predstavke i činjenice da nije prekasno da se detetu, s obzirom na njegovu uzrast, pruži šansa da bude odgojeno od strane svojih bioloških roditelja. Sud je, osim toga, uzeo u obzir i to što su se nacionalni sudovi prilikom donošenja odluka konsultovali sa psiholozima, pedagozima i stručnjacima u oblasti obrazovanja dece.

Na osnovu svega što su preduzeli domaći sudovi, Sud je zaključio da je postupak pred nacionalnim sudovima bio pravičan i da je ispoštovao prava aplikanata predviđena članom 8 Evropske konvencije.

Preuzeto sa zvaničnog sajta Evropskog suda za ljudska prava.