27 jun Pritvor aplikanta nije bilo u skladu sa Konvencijom nakon što je postalo jasno da ne može biti deportovan ni u jednu sigurnu treću zemlju

U predmetu Al Husin protiv Bosne i Hercegovine (br. 2) (predstavka br. 10112/16 od 25.06.2019. godine) Evropski sud za ljudska prava („ESLJP“) je jednoglasno zaključio da:

• je došlo do povrede člana 5 stav 1 (pravo na slobodu i bezbednost) Evropske konvencije o ljudskim pravima („Konvencija“) u pogledu pritvora podnosioca predstavke u periodu od avgusta 2014. do februara 2016, i,
• nema povrede člana 5 stav 1 zbog njegovog pritvora u periodu od jula 2012. do marta 2013. i od marta 2014. do avgusta 2014. godine,
• nema povrede člana 5 stav 4 (pravo na slobodu i bezbednost/postupak o zakonitosti lišenja slobode).

Podnosilac predstavke, Imad Al Husin, rođen je u Siriji i trenutno živi u Ilidži, Kantonu Sarajevo (Bosna i Hercegovina). Gospodin Al Husin je studirao u bivšoj Jugoslaviji 1980-ih i borio se kao deo mudžahedinske jedinice na bosanskoj strani tokom rata 1992-95 godina. U jednom trenutku dobio je državljanstvo Bosne i Hercegovine, ali je ono ukinuto 2007. godine. Podnosilac predstavke je smešten u pritvorski centar za imigraciju u oktobru 2008. godine kao pretnja nacionalnoj sigurnosti. Tražio je azil, ali mu je zahtev odbačen i izdata je naredba o deportaciji u februaru 2011. godine.

Podnosilac predstavke je podneo prvu predstavku ESLJP-u u januaru 2008. godine (predstavka br. 3727/08). U februaru 2012. godine ESLJP je utvrdio da bi došlo do kršenja prava aplikanta prema članu 3 (zabrana mučenja) ukoliko bi on bio deportovan u Siriju, kao i da njegov pritvor u periodu od oktobra 2008. do kraja januara 2011. godine nije  bio u skladu sa članom 5 stav 1 (pravo na slobodu i bezbednost) jer nije bilo naloga za deportaciju.

Vlasti su izdale novi nalog za deportaciju u martu 2012. godine i tokom narednih godina su produžavale pritvor aplikanta iz razloga nacionalne sigurnosti.

U međuvremenu, vlasti su pokušale da pronađu sigurnu treću zemlju u koju bi aplikant mogao biti deportovan, ali mnoge zemlje u Evropi i na Bliskom istoku su odbile da ga prihvate. U februaru 2016. godine pušten je na slobodu uz mere kontrole kao štu su zabrana napuštanja područja svog prebivališta i obaveza podnošenje izveštaja policiji. 

ESLJP je posebno utvrdio da je od avgusta 2014. vlastima trebalo biti jasno da nijedna zemlja nije bila voljna da prihvati podnosioca predstavke, koji je klasifikovan kao rizik po nacionalnu sigurnost. Aplikant nije bio pušten na slobodu sve do februara 2016. godine, jer je nastavljena potraga za državom koja bi pristala da prihvati aplikanta. Prema tome, došlo je do kršenja njegovih prava prema članu 5, stav 1 (f) za period od avgusta 2014. do 17. februara 2016. godine, ali nije bilo povrede za period od 9. jula 2012. do 21. marta 2013 godine. i od 14. marta 2014. do avgusta 2014. godine.

Gospodin Al Husin je tvrdio i da nije mogao da ospori zakonitost njegovog pritvaranja jer nije imao pristup dokazima koji se odnose na pitanja nacionalne sigurnosti.

ESLJP je utvrdio da je g. Al Husin imao pristup dokazima koji su klasifikovani kao otvoreni dokazi, da je imao pravnog zastupnika i da je imao koristi od revizije u sudu BiH, Žalbenom veću suda i Ustavnom sudu. Štaviše, neke optužbe protiv njega bile su prilično konkretne, što mu je omogućilo da ih osporava. Generalno, njemu je pružena razumna prilika da iznese svoj slučaj i nije bilo povrede člana 5 stav 4 Konvencije.

Preuzeto sa Evropskog suda za ljudska prava