22 mar Uslovi pritvora usred pandemije Covid-19 nisu kršili prava predviđena Konvencijom
U slučaju Fenech protiv Malte (predstavka br. 19090/20, 01.03.2022) Evropski sud za ljudska prava („ESLJP“) je jednoglasno zaključio da nije došlo do povrede člana 3 (zabrana nehumanog ili ponižavajućeg postupanja) Evropske konvencije o ljudskim pravima („Konvencija“).
Podnosilac predstavke je biznismen koji je uhapšen u novembru 2019. zbog sumnje da je umešan u ubistvo malteške novinarke Daphne Caruana Galizia u oktobru 2017. godine i od tada mu je određen pritvor. Slučaj se odnosio na uslove njegovog pritvora u zatvoru Corradino i na to da li su malteške vlasti preduzele adekvatne mere da ga zaštite od virusa Covid-19 dok je u zatvoru, posebno zato što ima samo jedan bubreg. ESLJP je već u ovom predmetu (predstavka br. 19090/20 od 30.03.2021) utvrdio da su žalbe podnosioca predstavke po članu 5. stavovi 1, 3, i 4 (pravo na slobodu i bezbednost) i članu 6. stav 1 (pravo na pravično suđenje) Konvencije očigledno neosnovani, te je ESLJP odbacio taj deo predstavke i odlučio da odloži ispitivanje pritužbi podnosioca predstavke po članovima 2 i 3 Konvencije. Prema tome, ESLJP je uvom predmetu sada odlučivao po tim preostalim članovima.
U vezi sa periodom izolacije podnosioca predstavke, ESLJP je ponovio da uklanjanje kontakta sa drugim zatvorenicima iz bezbednosnih, disciplinskih ili zaštitnih razloga samo po sebi nije predstavljalo nehumano postupanje ili ponižavajuće kažnjavanje. ESLJP je posebno utvrdio da je period segregacije podnosioca predstavke od drugih, zbog toga što je bio pozitivan na kokain, nije trajao duže od 35 dana, nije pretrpeo nikakvu štetu psiholoških ili fizičkih efekata, a primenjena ograničenja nisu dovela do potpune senzorne izolacije.
Osim toga ESLJP je jednoglasno zaključio da nije došlo do povrede člana 3 Konvencije u odnosu na uslove zadržavanja kasnije u pritvoru. Nije bilo prenaseljenosti, a što se tiče drugih ograničenja na koja se g. Fenech žalio, ESLJP je smatrao da su se dogodila u vrlo specifičnom kontekstu, naime tokom vanredne situacije u javnom zdravstvu, i da su uvedena iz važnih zdravstvenih razloga. Štaviše, takva ograničenja su bili nametnuta ne samo podnosiocu predstavke već i društvu u celini. S obzirom na izuzetan i nepredvidiv kontekst vezan za pandemiju Covid-19, te mere, koje su bile srazmerne i vremenski ograničene, nisu mogle izazvati veće nevolje ili teškoće nego što je bilo neizbežno tokom pritvora u pandemiji.
U pogledu člana 2 (pravo na život) uzetog sa članom 3, ESLJP nije isključio primenljivost člana 2 u određenim slučajevima vezanim za Covid-19. Međutim, u okolnostima ovog slučaja, smatrao je da ta odredba nije primenljiva. Zaista, više od godinu i po dana nakon početka pandemije, gospodin Fenech nije bio zaražen i vakcine protiv Covid-19 su mu stavljene na raspolaganje već u aprilu 2021. godine. U svakom slučaju, čak i da je bio zaražen Covidom-19, nije pružio nikakve studije ili relevantne materijale koji bi dali jasnu sliku o šansama da će muškarac njegovih godina (ranih četrdesetih), bez bubrega, sigurno ili vrlo verovatno umreti od Covida-19, ako bi bio zaražen (pre ili posle vakcinacije).
ESLJP je takođe smatrao da nije bilo povrede člana 3 u vezi sa obavezom države da sačuva svoje zdravlje i blagostanje. Smatrao je da je vlast preduzela relevantne mere i da je bila aktivna u prilagođavanju svojih protokola situaciji koja se razvija. Prema mišljenju ESLJP-a, trebalo bi da postoje pravila koja bi omogućila da zatvorenici sa najvećim rizikom budu odvojeni od drugih, ali g. Feneč nije pokazao da spada u kategoriju najugroženijih. Činjenica da je delio spavaonicu i da je koristio iste medicinske, sanitarne, ugostiteljske i druge objekte sa drugim pritvorenicima koji nisu zaraženi Covid-19 sama po sebi nije pokrenula pitanje po članu 3 Konvencije.
Preuzeto sa zvaničnog sajta Evropskog suda za ljudska prava