28 feb Uzemiravanje putem interneta kao vid nasilja u porodici

U slučaju Buturuge protiv Rumunije (predstavka br. 56867/15 od 10.02.2020. godine) Evropski sud za ljudska prava („ESLJP“) je jednoglasno presudio da je došlo do kršenja člana 3 (zabrana nečovečnog ili ponižavajućeg postupanja) i člana 8 (pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života i prepiske) Evropske konvencije o ljudskim pravima (“ESLJP”) zbog toga što država nije ispunila svoje pozitivne obaveze koje proizilaze iz tih odredaba.

Slučaj se odnosio na navode o porodičnom nasilju i kršenju poverljivosti elektronske prepiske podnositeljke predstavke, gđe. Buturuge od strane bivšeg supruga, kao i na nedostatke u sistemu zaštite žrtava ove vrste nasilja.

Oslanjajući se posebno na član 3 (zabrana mučenja i nečovečnog ili ponižavajućeg postupanja) i člana 8 (pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života i prepiske), gđa Buturuga se žalila na neefikasnost krivične istrage nasilja u porodici. Podnositeljka predstavke se takođe požalila da njena lična bezbednost nije adekvatno obezbeđena, i kritikovala je odbijanje vlasti da razmotri njenu žalbu u vezi sa kršenjem poverljivosti prepiske njenog bivšeg supruga.

ESLJP je posebno utvrdio da se nacionalne vlasti nisu bavile krivičnom istragom kao pokretanjem specifičnog pitanja porodičnog nasilja i na taj način nisu uspele da pruže odgovarajući odgovor na ozbiljnost činjenica na koje se žalila gđa Buturuga.

Istraga o pretrpljenom nasilju je sadržala mnoge propuste i nije razmotrena osnovanost prigovora zbog kršenja poverljive korespondencije, koja je bila usko povezana sa pritužbom na nasilje. Tom prilikom ESLJP je istakao da je nasilje u globalu trenutno prepoznato kao aspekt nasilja nad ženama i devojčicama i da može poprimiti razne oblike, uključujući sajber kršenje privatnosti, upad u računar žrtve i preuzimanje slika, deljenje i manipulacija podacima i slikama, uključujući privatne podatke. Međutim, u ovom predmetu, nacionalni sudovi su presudili da pritužba gđe Buturuge na navodnu povredu poverljivosti njene prepiske nije povezana sa predmetom slučaja i da su podaci objavljeni na društvenim mrežama javni. Takvi navodi zahtevali su od vlasti da provere meritum kako bi sveobuhvatno shvatili fenomen porodičnog nasilja u svim njegovim oblicima. 

Shodno tome, ESLJP je zaključio da nacionalne vlasti nisu ispitale navode podnositeljke predstavke da je njen bivši suprug nezakonito čuvao njene privatne podatke iz elektronske komunikacije. Nacionalne vlasti nisu usvojile proceduralne mere za prikupljanje dokaza za utvrđivanje istinitosti činjenica ili njihove pravne klasifikacije. Vlasti su, prema tome, koristile preterani formalizam prilikom odbacivanja bilo kakve veze s porodičnim nasiljem o kome je gospođa Buturuga već izveštavala i na taj način nisu uspele da prepoznaju i uzmu u obzir različite oblike nasilja u porodici. Država stoga nije ispoštovala svoje pozitivne obaveze propisane članovima 3 i 8 Konvencije, zbog čega je ESLJP našao kršenje tih odredbi.

Preuzeto sa zvaničnog sajta Evropskog suda za ljudska prava