07 jul Video nadzor zatvorenika doveo do povrede prava na privatnost

U predmetu Gorlov i drugi protiv Rusije (predstavka br. 27057/06 i 2 drugih) Evropski sud za ljudska prava („ESLJP“) je jednoglasno utvrdio da je došlo do povrede člana 8 (pravo na poštovanje privatnog života) Evropske konvencija o ljudskim pravima („Konvencija“) i kršenje člana 13 (pravo na delotvoran pravni lek) u vezi sa članom 8.

Dalje ESLJP je presudio, većinom, da je utvrđivanje povrede samo po sebi dovoljno pravično zadovoljenje za nematerijalnu štetu koju su pretrpeli aplikanti.

Aplikanti, Igor Ievgenievich Gorlov, Denis Viktorovich Vakhmistrov i Viktor Valerievich Sablin, su ruski državljani. Prva dva podnosioca predstavke trenutno služe kazne u kaznenim ustanovama u Krasnojarskoj oblasti (Rusija). Treći aplikant živi u Šilki u Zabajkalskom okrugu (Rusija).

Slučaj se odnosio na trajni video nadzor pritvorenika u njihovim ćelijama. Bili su pod stalnim nadzorom zatvorskih stražara, uključujući i ženske stražare, putem zatvorene televizijske kamere (“CCTV kamera”) koja je postavljena unutra. U ćelijama je bila postavljena CCTV kamera iznad vrata, na nivou plafona, tako da je cela ćelija bila jasno vidljiva, uključujući i krevet i neke delove toaleta.

ESLJP je utvrdio da relevantne zakonske odredbe predviđaju samo opšte pravilo koje omogućava upravama zavoda i pritvorskih centara da vrše video nadzor. Konkretno, zakonske odredbe ne preciziraju, na primer, da li i zajednički delovi i prostor u kojem borave zatvorenici, treba da budu predmet nadzora; u koje doba dana bi trebalo da bude operativan nadzor; njegove uslove i dužinu; primenjive procedure i ostalo. ESLJP je posebno utvrdio da domaći pravni okvir u vezi sa stalnim video nadzorom nije bio dovoljno jasan, precizan i detaljan da bi pružio odgovarajuću zaštitu od proizvoljnog mešanja od strane javnih vlasti. Stoga je zaključio da ta mera nije bila “u skladu sa zakonom”, kao što je to predviđeno članom 8, stav 2 Konvencije. Prema tome, došlo je do povrede člana 8 Konvencije.

ESLJP je utvrdio da g. Vakhmistrov i g. Sablin nisu imali na raspolaganju delotvorni domaći pravni lek  za zaštitu svojih prava predviđenih članom 8 Konvencije, što je u suprotnosti sa članom 13 Konvencije. Suština predstavke podnosilaca predstavke na osnovu člana 8 Konvencije bila je nepostojanje bilo kakvih značajnih domaćih pravnih lekova u njihovoj specifičnoj situaciji, a to je, njihov stalni video nadzor, što je negativno uticalo na njihovu privatnost. 

Preuzeto sa zvaničnog sajta Evropskog suda za ljudska prava