31 avg Vršenje roditeljskog prava
U predmetu Grujić protiv Srbije (predstavka broj 203/07, od 28.08.2018. godine) Evropski sud za ljudska prava je utvrdio da nije došlo do kršenja člana 8 Evropske konvencije o ljudskim pravima. Predmet se odnosio na napore podnosioca predstavke, srpskog državljanina, da uspe u sudskom postupku povodom izvršenja sudske odluke koja se odnosila na održavanje ličnih odnosa sa svojom decom.
Aplikant je živio sa dvoje dece, ćerkom i sinom, i suprugom do 2001. godine, kada su se roditelji razveli. U januaru te godine lokalni centar za socijalni rad je starateljstvo poverio majci i dozvolio aplikantu da održava lične odnose sa decom svaki drugi vikend i tokom školskih raspusta.
U avgustu 2005. godine aplikant je pokrenuo sudski postupak radi dobijanja samostalnog vršenja roditeljskog prava i u decembru 2005. godine sud je izdao privremenu meru o podeljenom starateljstvu, koja je bila slična prethodnoj meri. Od januara 2006. godine, aplikant je činio napore da dođe do izvršenja privremene mere o podeljenom starateljstvu i tom prilikom se susreo sa raznim preprekama, uključujući i činjenicu da je njegova ćerka odbijala da se viđa sa njim, a njegova supruga nije dozvoljavala sinu da samostalno viđa aplikanta.
Socijalne službe i sudovi organizovali su razne sastanke između roditelja, aplikanta i dece kako bi mirnim putem rešili konfliktnu situaciju. Na kraju, prvostepeni sud je ukinuo je privremenu meru o podeljenom starateljstvu u novembru 2011. godine, a aplikantu je naloženo da plati troškove.
Aplikant se pred Sudom žalio da su srpske vlasti propustile da preduzmu efektivne korake za sprovođenje privremene mere o podeljenom starateljstvu iz decembra 2005. godine.
Sud je istakao da je svestan činjenice da su sporovi povodom vršenja roditeljskog prava po svojoj prirodi izuzetno osetljivi za sve zainteresovane strane i da nije nužno lak zadatak domaćih vlasti da osiguraju izvršenje sudskih odluka kada su ponašanje jednog ili oba roditelja destruktivna. U ovom slučaju, stav majke i očigledna neprijateljstva majke prema podnosiocu predstavke posebno su otežavala mogućnost da domaće vlasti preduzmu mere kako bi u potpunosti došlo do ostvarivanja prava podnosioca predstavke na kontakt sa decom. Sud je utvrdio da iako su postojali neki periodi neaktivnosti domaćih organa, a uzimajući u obzir osetljivu prirodu konkretnog slučaja, domaće vlasti su u svemu postupale pažljivo i savesno. Prema tome, nije došlo do kršenja člana 8 Evropske Konvencije o ljudskim pravima.
Preuzeto sa zvaničnog sajta ESLJP-a