05 mar Povreda konvencije zbog neuzimanja u razmatranje aplikantovog zahtjeva kojim je tražio da se odredi održavanje njegovih ličnih odnosa sa unukom

Evropski sud za ljudska prava jednoglasno je zaključio da je došlo do povrede člana 8 (pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života) Evropske konvencije o ljudskim pravima („Konvencija“) u predmetu Bogonosov protiv Rusije (predstavka br. 38201/16, od 05.03.2019. godine).

Slučaj se odnosio na aplikante Veru Vladimirovna Bogonosovu i Georgiy Ivanovich Bogonosova (međutim gospođa Bogonosova preminula je avgusta 2018. godine)  koji su željeli da održe lični odnos sa svojom unukom nakon njenog usvojenja. Kada je kćerka podnosilaca predstavke umrla, unuku aplikanata, M., usvojili su njihovi rođaci, koji su im prethodno pomagali da brinu o unuci M.

Nakon što su se suočili sa problemom održavanja kontakta sa svojom unukom posle njenog usvajanja, podnosioci predstavke su se žalili na presudu o usvajanju. Gradski sud u Sankt Petersburgu potvrdio je odluku o usvajanju djeteta u maju 2015. godine, navodeći da zakon ne zahtjeva da se rođaci, kao što su djedovi i bake, obavijeste ili budu uključeni u postupak usvajanja. S druge strane, prema članu 67 Porodičnog zakonika takvi rođaci imaju pravo da održavaju kontakt sa djetetom i mogu zahtjevati sudskim putem ostvarivanje tog prava, ukoliko usvojitelji spriječavaju kontakt sa usvojenim djetetom. Međutim, u slučaju podnosioca predstavke, Okružni sud je po takvom zahtjevu aplikanta gospodina Bogonosov obustavio postupak, jer je smatrao da prvobitni proces usvajanja nije ukazivao na to da će aplikant nastaviti da održava porodične veze s djetetom. U slučaju gđe Bogonosove, prvostepeni sud je naredio da joj se dozvoli kontakt sa djetetom, ali je to kasnije preinačeno u drugostepenom postupku pokrenutom od usvojitelja. Apelacioni sud je naveo da ni građansko ni porodično pravo ne daju pravo gospođi Bogonosov pravo na kontakt sa djetetom nakon usvajanja.

ESLJP je odlučio da neće razmatrati zahtjev gđe Bogonosov jer niko od njenih nasljednika ili bliskih rođaka nije želio da nastavi postupak nakon njene smrti.

ESLJP je zaključio da su domaći sudovi morali da procjene zahtjev aplikanta gospodina Bonosov za održavanjem ličnih odnosa sa svojom unukom nakon njenog usvajanja, ali umesto toga oni su tumačili i primijenili zakon na način koji mu je uskratio ispitivanje njegovog zahtjeva. Aplikant je takvim postupanjem nacionalnih sudova potpuno i automatski isključen iz života svoje unuke, i u skladu sa time došlo je do kršenja njegovih prava i do povrede člana 8 Konvencije.

Preuzeto sa zvaničnog sajta Evropskog suda za ljudska prava