12 mar Doživotna kazna zatvora

Evropski sud za ljudska prava jednoglasno je utvrdio da je došlo do povrede člana 3 (zabrana nečovječnog ili ponižavajućeg postupanja) Evropske konvencije o ljudskim pravima (Konvencija) u predmetu Petukhov protiv Ukrajine (br. 2) (predstavka br. 41216/13, od 12.03.2019. godine).

Evropski sud za ljudska prava („ESLJP“) je već našao povredu člana 3 Konvencije u prethodnoj predstavci koju je podnio g. Petukhov (br. 43374/02) u vezi sa neadekvatnom medicinskom njegom tokom perioda njegovog pritvora koji nije pokriven trenutnim slučajem, tj. period nakon što je aplikant prebačen u zatvorsku bolnicu u Hersonu.

Predstavka br. 41216/13 se uglavnom tiče žalbe aplikanta da ukrajinski zakon nije predviđao uslovno puštanje na slobodu zatvorenika osuđenih na doživotnu kaznu zatvora. Gosp. Petukhov, podnosilac predstavke, izdržava doživotnu kaznu zatvora od 2004. godine.

ESLJP je utvrdio da je došlo do povrede člana 3 Konvencije, jer g. Petukhov nije imao nikakvu mogućnost oslobađanja ili mogućnosti preispitivanja doživotne zatvorske kazne. Konkretno, predsjednička pomilovanja, jedina procedura za ublažavanje doživotnih kazni u Ukrajini, nije bila jasno formulisana, niti je imala adekvatne proceduralne garancije protiv zlostavljanja.

Imajući u vidu sistemsku prirodu problema, ESLJP je na osnovu člana 46 (primena Konvencije) smatrao da bi Ukrajina trebalo da reformiše svoj sistem preispitivanja doživotne kazne zatvora tako što će u svakom slučaju ispitati da li je produženje pritvora bilo opravdano i da li je omogućilo zatvorenicima osuđenim na doživotnu kaznu zatvora da predvide koje zahtjeve i uslove moraju da ispune da bi se razmatralo njihovo puštanje na slobodu.

Aplikant je dalje u predstavci istakao i da su uslovi njegovog pritvora u dva zatvora u Khersonu bili loši i da je neadekvatna medicinska pomoć u zatvoru rezultirala nepovratnim pogoršanjem njegovog zdravlja. Imajući u vidu brojne druge slučajeve protiv Ukrajine u kojima je ESLJP već primijetio neadekvatnu medicinsku njegu bolesnika oboljelih od tuberkuloze, utvrdio je da je došlo do kršenja člana 3 Konvencije u ovom slučaju zbog toga što vlasti nisu uspjele da zaštite zdravlje aplikanta od trenutka kada je on prebačen u zatvorsku bolnicu u julu 2010. godine.

Preuzeto sa zvaničnog sajta Evropskog suda za ljudska prava