18 sep Lišenje roditeljskog prava dovelo do povrede člana 8 Konvencije

U slučaju Strand Lobben i drugi protiv Norveške (predstavka br. 37283/13 od 10.09.2019. godine) Evropski sud za ljudska prava („ESLJP“) je utvrdio da je došlo do kršenja člana 8 (pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života) Evropske konvencije o ljudskim pravima („Konvencija“).

Podnosioci predstavke su T. Strand Lobben i njen sin X. Slučaj se odnosio na odluku domaćih vlasti da ukinu roditeljsko pravo majke i dopuste hraniteljskoj porodici da usvoje njenog sina. Kad se X rodio, gđa Strand Lobben se obratila nadležnim organima za zaštitu dece i prihvatila je ponudu da ostane u porodičnom centru radi procene tokom prvih meseci detetovog života. Međutim, mesec dana nakon rođenja, odlučila je da napusti centar. Vlasti su odvele bebu u centar za hitnu obaveznu negu i hitno su je smestile u hraniteljski dom jer je osoblje centra bilo zabrinuto da li će beba dobiti dovoljno hrane da preživi. Odbor državnog centra za socijalni rad u sastavu pravnika, psihologa i laika, je 2011. godine odlučio je oduzme aplikantkinji roditeljsko pravo i odobri usvajanje deteta od strane hraniteljske porodice.

ESLJP je posebno utvrdio da je glavni razlog postupaka vlasti bila nesposobnost majke da se pravilno brine o svom sinu, naročito s obzirom na njegove posebne potrebe kao osetljivo dete. Međutim, to obrazloženje bilo je zasnovano na ograničenim dokazima, jer su kontakti između majke i sina nakon njegovog smeštanja u hraniteljstku porodicu bili sporadični.

Dalje, ESLJP je utvrdio da nisu izrađeni novi izveštaji koji bi ispitali sposobnost biološke majke da pruža negu X, uprkos činjenici da se u međuvremenu venčala i rodila drugo dete. Pri donošenju svojih odluka sudovi su uzeli u obzir dokaze dvoje  psihologa koji su bili angažovani kao veštaci i koji su sastavili izveštaje samo tokom prethodnog postupka 2010. godine, ali od tada nisu izvršili nijedno dalje ispitivanje. Samo jedan od tih izveštaja zasnovan je na stvarnom posmatranju kontakta aplikantkinje sa X, i to samo u dva navrata.

Pored toga, izveštaj o ranjivosti X nije sadržao gotovo nikakvu analizu i nijedno objašnjenje kako je X ostao i dalje ranjiv uprkos tome što je bio pod posebnom negom od svoje treće godine života. Uzimajući u obzir sve okolnosti, domaće vlasti nisu pokušale da sprovedu test balansa između interesa deteta i njegove biološke porodice, niti su uzele u obzir razvoj porodičnog života majke. Stoga je došlo do kršenja člana 8 Konvencije u odnosu na oba podnosioca predstavke.

Preuzeto sa zvaničnog sajta Evropskog suda za ljudska prava