25 sep Primena Haške konvencije o građanskim aspektima međunarodne otmice dece
U slučaju Andersena protiv Latvije (pedstavka br. 79441/17 od 19.9.2019. godine) Evropski sud za ljudska prava (“ESLJP”) utvrdio je da nema povrede člana 8 (pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života) Evropske konvencije o ljudskim pravima („Konvencija), ali da je došlo do kršenja člana 6 Konvencije – u pogledu prava na kontradiktorni postupak i jednakosti oružja.
Aplikantkinja je Kerija Andersena, latvijska državljanka rođena 1970. godine. Slučaj se odnosio na nalog latvijskog suda da se ćerka aplikantkinje vrati u Norvešku u kojoj živi njen otac, u skladu sa Haškom konvencijom o građanskim aspektima međunarodne otmice dece („Haška konvencija“). Aplikantkinja se venčala sa državljaninom Norveške 2013. godine, a par je iste godine dobio i ćerku. Porodica je živela u Norveškoj, međutim, 2017. godine suprug aplikantkinje se preselio iz porodične kuće. Aplikantkinja se potom vratila u Letoniju u julu iste godine, uzevši dete sa sobom.
Suprug aplikantkinje je započeo postupak da se njihovo zajedničko dete vrati u Norvešku u skladu sa Haškom konvencijom. Latvijski sud je u skladu sa takvih zahtevom supruga aplikantkinje izdao nalog da se dete vrati u Norvešku. Sudovi su nalog zasnovali na obrazloženju da je Norveška uobičajeno prebivalište deteta, da su roditelji imali zajedničko starateljstvo i da je aplikantkinja dete odvela u Letoniju bez očeve saglasnosti.
Oslanjajući se na član 6 stav 1 (pravo na pravično saslušanje) i član 8 (pravo na poštovanje porodičnog života) Konvencije, aplikantkinja se žalila da latvijski sudovi nisu adekvatno uzeli u obzir njene primedbe zbog vraćanja deteta u Norvešku i nisu pružili odgovarajuće obrazloženje. Takođe se žalila da je postupak bio nepravičan, posebno zato što joj nije omogućeno da učestvuje u raspravama na prvom stepenu i nije je zastupao ovlašćeni zastupnik; da je njen zahtev za usmeno saslušanje tokom žalbe odbijen; i da nije bila obaveštena o podnescima druge strane u žalbenom postupku.
ESLJP se složio sa ocenom domaćeg suda da aplikantkinja nije formulisala bilo kakve okolnosti koje bi trebalo da budu ocenjene na usmenom ročištu i time nije dovoljno potkrepila njenu predstavku. ESLJP je imao na umu i činjenicu da podnositeljka predstavke nije iznela ubedljivo opravdanje za svoj izostanak sa saslušanja prvostepenog suda. Shodno tome, odluka Okružnog suda u Rigi da odluči da se ne održi usmenu raspravu ne može se smatrati neopravdanom.
S obzirom na navode podnositeljke predstavke da nije obaveštena o podnescima druge strane, ESLJP je utvrdio da je neobaveštavanje aplikantkinje o podnescima njenog supruga i njena nesposobnost da odgovori na te tvrdnje značilo da ona nije mogla da učestvuje u postupku pred Regionalnim sudom Rige u skladu sa principom jednakosti oružja i prava na kontradiktorni postupak. Stoga je došlo do kršenja člana 6 Konvencije.
Uprkos nalazima ESLJP u vezi sa članom 6, ESLJP nije smatrao da je ovaj procesni nedostatak u postupku pred Okružnim sudom u Rigi doveo do toga da Okružni sud nije uzeo u obzir legitimne interese aplikantkinje i njene ćerke. Pred prvostepenim sudom, aplikantkinja je mogla da predstavi svoj slučaj preko svog ovlašćenog zastupnika, a pred apelacionim sudom je podnela dodatnu žalbu i nekoliko podnesaka. Svi argumenti koje je iznela aplikantkinja domaći sudovi su zaista uzeli u obzir i njihove odluke su bile dovoljno argumentovane. ESLJP je utvrdio da su domaći sudovi, u granici procene, postigli pravilan balans između sukobljenih interesa u pitanju, posebno uzimajući u obzir da najbolji interesi deteta moraju biti predmet primarnog razmatranja. Prema tome, nije došlo do kršenja člana 8 Konvencije.
Preuzeto sa zvaničnog sajta Evropskog suda za ljudska prava