25 dec Odluka o deportaciji novinara zbog njihovog neodgovornog ponašanja
U slučaju Zarubin i drugi protiv Litvanije (predstavke br. 69111/17, 69112/17, 69113/17 i 69114/17) Evropski sud za ljudska prava („ESLJP“) je doneo odluku o neprihvatljivosti predstavki.
Slučaj se odnosio na proterivanje četiri ruska novinara koji rade za ruski državni emiter Rossiia-24 i zabranu ponovnog ulaska u Litvaniju nakon njihovih akcija na konferenciji u Viljnusu u martu 2016. godine. Konferencija, suorganizovana od strane litvanskog Ministarstva spoljnih poslova, bavila se raznim pitanjima o Rusiji i uključivala ruske opozicione aktiviste. Domaće vlasti su utvrdile da su ruski novinari prouzrokovali incidente na konferenciji. Konkretno, aplikantima je zadatak bio od strane poslodavca da prikupe informacije o istaknutim ruskim aktivistima političke opozicije koji učestvuju u konferenciji; da oni nisu pribavili ili pokušali da dobiju akreditaciju, već su prevarnim radnjama dobili pristup događaju i izazvali sukobe sa zaštitarima i učesnicima. Iako su bili upozoreni od strane policije, sutradan su pokušali da snimaju učesnike mobilnim telefonom, a postojale su informacije da su verovatno planirali da izazovu još jednu konfrontaciju poslednjeg dana konferencije.
Imajući u vidu njihovo ponašanje, Ministarstvo za migracije donelo je odluke o proterivanju apliakanata i zabrani njihovog ponovnog ulaska na period od godinu dana. U odlukama o deportaciji se navodi informacija litvanskog Odeljenja za državnu bezbednost da muškarci, predstavnici televizijskog kanala Rossiia-24, mogu predstavljati pretnju nacionalnoj bezbednosti.
ESLJP je bio spreman da prihvati da su mere protiv podnosilaca predstavki predstavljale mešanje u njihovo pravo na slobodu izražavanja iz člana 10 Evropske konvencije o ljudskih pravima („Konvencija“). Međutim, presudna činjenica je bila to što su vlasti dokazale da su preduzete mere radi zaštite nacionalne bezbednosti bile srazmerne.
U spisu predmeta nije bilo ničega što bi sugeriralo da su sudovi pogrešili u svojoj proceni ili da su zakon primenili na proizvoljan način. S tim u vezi, ESLJP nije vidio razlog da se ne složi sa zaključkom vlasti da je proterivanje i zabrana ulaska bilo nužno u interesu nacionalne sigurnosti. ESLP je utvrdio da su vlasti postupale proporcionalno: podnosiocima predstavki nije bilo zabranjeno da daju izjave ili šire informacije o konferenciji, već su deportovani zbog agresivnih i provokativnih akcija.
Konačno, ESLJP je ponovio da je zaštita koju je član 10 Konvencije pruža novinarima uslovljena postupanjem novinara u dobroj veri kako bi pružili tačne i pouzdane informacije u skladu sa načelima odgovornog novinarstva. To nije ograničeno na sadržaj, već se odnosi i na ponašanje novinara. U ovom slučaju, ESLJP nije mogao da prihvati da je ponašanje aplikanata bilo kompatibilno sa konceptom odgovornog novinarstva. Predstavka je stoga bila očigledno neosnovana i morala je da se odbaci kao neprihvatljiva.
Preuzeto sa zvaničnog sajta Evropskog suda za ljudska prava