13 jan Homofoban govor mržnje na društvenim mrežama

U slučaju Beizaras i Levickas protiv Litvanije (predstavka br. 41288/15 od 14.01.2020. godine) Evropski sud za ljudska prava („ESLJP“) jednoglasno je utvrdio da je došlo do kršenja člana 14. (zabrana diskriminacije) Evropske konvencije o ljudskim pravima („Konvencija“), u vezi sa članom 8 (pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života) i kršenja člana 13 Konvencije (pravo na efikasan lek).

Slučaj je pokrenuo pitanje odgovornosti države da zaštiti pojedince od homofobnog govora mržnje. Podnosioci predstavke su dva mladića, u vezi. Jedan od podnosilaca predstavke objavio je njihovu fotografiju kako se ljube na svojoj Facebook stranici, što je dovelo do stotina komentara na internetu. Neki su uopšteno govorili o LGBT osobama, dok su drugi lično pretili podnosiocima zahteva. Organi gonjenja i sudovi odbili su pokrenuti predistražnu istragu zbog podsticanja na mržnju i nasilja nad homoseksualcima, konstatujući da je ponašanje para bilo provokativno i da komentari, iako „neetični“, nisu dovoljni da dovedu do krivičnog gonjenja.

ESLJP je utvrdio da su komentari na Facebook stranici g. Beizarasa uticali na psihološku dobrobit i dostojanstvo podnosioca predstavke, dovodeći slučaj u domet člana 8, a samim tim i člana 14 Konvencije.

Vlada je negirala da su podnosioci predstavke bili diskriminisani tvrdeći da odluke domaćih vlasti da ne pokreću krivičnu istragu nemaju nikakve veze sa njihovom seksualnom opredeljenošću. Vlada je posebno tvrdila da su odluke bile zasnovane na ponašanju podnosioca predstavke, koje je bilo provokativno, zbog ispletenog krsta na džemperu drugog podnosioca predstavke i činjenice da dotični komentari nisu dostigli nivo da bi se mogli okarakterisati kao kriminalni.

ESLJP je posebno utvrdio da je seksualna orijentacija podnosilaca predstavke igrala ulogu u načinu na koji su vlasti postupale prema njima, tako što su javno demonstrirali homoseksualnost aplikanata kada su odbili pokrenuti predistražni postupak. Takav diskriminatorski stav značio je da podnosioci predstavke nisu bili zaštićeni, na šta su imali pravo prema krivičnom zakonu, od otvorenih poziva na napad na njihov fizički i mentalni integritet. Shodno tome, ESLJP je utvrdio da je došlo do kršenja člana 14 u vezi sa članom 8 Konvencije.

ESLJP je takođe istakao da je Vrhovni sud je u svojoj prethodnoj sudskoj praksi homofobno ponašanje smatrao samo „neetičnim“ i „nemoralnim“, na koju praksu se tužilac oslonio u predmetu aplikanta, a čime LGBT osobe nisu bile dovoljno zaštićene u krivičnom postupku. Dodatno, s obzirom da je takva praksa poticala od Vrhovnog suda, ESLJP je utvrdio da je došlo do kršenja člana 13 Konvencije jer podnosioci predstavke nisu imali efikasan domaći pravni lek za njihove navode povodom povrede njihovog prava na privatni život usled diskriminacije na osnovu seksualne orijentacije.

Preuzeto sa zvaničnog sajta Evropskog suda za ljudska prava