20 mar Romska naselja su imala adekvatan pristup pitkoj vodi

U slučaju Hudorovič i drugi protiv Slovenije (predstavke br. 24816/14 i 25140/14 od 10.03.2020. godine) Evropski sud za ljudska prava („ESLJP“) je utvrdio da sledeće:

• nema povrede člana 8 (pravo na poštovanje privatnog života) Evropske konvencije o ljudskim pravima („Konvencije“) u odnosu na podnosioce predstavke u predstavci br. 24816/14;
• nema povrede člana 8 Konvencije u odnosu na podnosioce predstavke u predstavci br. 25140/14;
• nema povrede člana 14 (zabrana diskriminacije) u vezi sa članom 8 Konvencije, niti kršenja člana 3 (zabrana mučenja ili nečovečnog ili ponižavajućeg postupanja) Konvencije uzetog samostalno ili u vezi sa članom 14 Konvencije.

Slučaj se odnosio na žalbe podnosilaca predstavki, koji su svi slovenački državljani romskog porekla, na navodni nedostatak pristupa pitkoj vodi i sanitarnim uslovima, uzimajući u obzir njihov životni stil i manjinski status. Naselje podnosilaca predstavke sastoji se uglavnom od drvenih koliba bez vodovoda i kanalizacije.

ESLJP je primetio da pristup bezbednoj vodi za piće nije, kao takav, zaštićen članom 8, međutim, voda je bila neophodna za opstanak ljudi, a uporni i dugogodišnji nedostatak pristupa vodi može imati štetne posledice po zdravlje i ljudsko dostojanstvo podrivajući srž privatnog života i uživanja privatnog života u kući. ESLJP stoga nije mogao isključiti da ove uverljive tvrdnje o tako strogim uslovima mogu pokrenuti pozitivne obaveze države prema članu 8 Konvencije.

ESLJP je smatrao da su vlasti prepoznale situaciju podnosilaca predstavke i kroz njihov sistem socijalnih davanja obezbedile da im se obezbedi određeni osnovni nivo izdržavanja koji je, između ostalog, mogao da se koristi, za poboljšanje njihovih uslova života. Štaviše, opštinske vlasti su preduzele neke konkretne korake kako bi osigurale da podnosioci predstavke imaju pristup bezbednoj pitkoj vodi. ESLJP je prihvatio činjenicu da je u naselju prvih podnosilaca predstavke između 1999. i 2016. postavljeno jedno ili više cisterni sa vodom, koje su na zahtev bile isporučene vodom. Primećujući razlike u računima stranaka o tome šta se dogodilo sa sufinansiranim rezervoarom vode i nepotvrđenim tvrdnjama podnosilaca predstavke o kvalitetu vode i regularnosti isporuka, ESLJP je zaključio da je takav aranžman obezbedio podnosiocima zahteva iz Naselje Goriča vas pristup bezbednoj pitkoj vodi.

ESLJP je došao do istog zaključka u vezi rešenja pronađenog za nagodbu drugih podnosioca predstavke. ESLJP je takođe utvrdio, iako bi se takve mere mogle smatrati privremenim, a ne trajnim rešenjima, da su podnosiocima predstavki omogućile pristup bezbednoj pitkoj vodi. Uz to, imajući u vidu postepenu prirodu razvoja javne infrastrukture i široku diskreciju države u određivanju prioriteta za urbanizam, ESLJP je smatrao da samo naročito ubedljivi razlozi, poput ozbiljnog rizika po zdravlje, mogu opravdati nametanje države da preduzme bilo koje korake u vezi sa situacijama podnosilaca predstavke. Međutim, podnosioci predstavke nisu pružili podršku nijednom zahtevu u vezi s tim, niti su tvrdili da su sprečeni da instaliraju septičke jame ili pronađu druge alternative za javnu kanalizaciju.

Stoga je ESLJP utvrdio da su mere koje je država usvojila da bi obezbedila podnosiocima predstavki pristup bezbednoj pijaćoj vodi i sanitarnim vodama ispunile zahteve člana 8 Konvencije i uzele u obzir njihov ranjivi položaj. ESLJP je istakao da čak i pod pretpostavkom da se u ovom slučaju može primenti član 8 Konvencije, nije bilo povrede te odredbe. Osim toga, ESLJP je smatrao da nema potrebe da odlučuje o primeni člana 14 Konvencije. Takođe je smatrao da čak i pod pretpostavkom da se primenjuje član 14, nije došlo do povrede te odredbe u vezi sa članom 8 Konvencije.

Preuzeto sa zvaničnog sajta Evropskog suda za ljudska prava