28 apr Oduzimanje i zadržavanje servera u svrhu krivične istrage nije bilo u skladu sa Konvencijom
U slučaju Pendov protiv Bugarske, predstavka br. 44229/11 (od 26.03.2020. godine) Evropski sud za ljudska prava („ESLJP“) utvrdio je da je došlo do kršenja člana 1 Protokola br. 1 (zaštita imovine) uz Evropsku konvenciju o ljudskim pravima („Konvencija“) i člana 10 (sloboda izražavanja) Konvencije.
Podnosilac predstavke, Lazar Pendov, bugarski je državljanin rođen 1986. godine i živi u Plovdivu (Bugarska).
Slučaj se odnosio na zaplenu i zadržavanje servera sa veb lokacijama od strane policije. U junu 2010. godine policija je zaplenila server koji je delimično bio host veb stranice koja je navodno postavila knjigu na Internet, kršeći autorska prava. Server je takođe host veb stranice posvećene japanskoj anime kulturi, a čiji je vlasnik podnosilac predstavke. Podnosilac predstavke je u nekoliko navrata podneo više zahteva za vraćanje servera, žaleći se da njegova veb stranica ne može da funkcioniše bez podataka na njemu i navodeći da je pretrpeo „značajnu štetu“. Glavno javno tužilaštvo je na kraju ispitivalo njegove žalbe i server mu je vraćen u februaru 2011. Podnosilac predstavke se ESLJP-u žalio na oduzimanje i zadržavanje njegovog servera.
ESLJP je napomenuo da član 1 Protokola br. 1 ne zabranjuje zadržavanje fizičkih dokaza u kontekstu krivične istrage. Ipak, takva mera, koja se odnosi na kontrolu upotrebe imovine, mora da bude u skladu sa zahtevima člana 1 Protokola br. 1. U predmetnom slučaju, tužilaštvo je zadržalo server podnosioca predstavke na osnovu čl. 111. Zakona o krivičnom postupku. Zadržavanje je stoga imalo osnova u domaćem zakonu. Najvažnije pitanje je prema tome da li je mera zadržavanja servera bila proporcionalna.
Činjenice da server podnosioca predstavke nikada nije pregledan u svrhu krivične istrage koja nije bila usmerena protiv podnosioca predstavke, već protiv trećih lica, te mogućnost kopiranja potrebnih podataka, kao i važnost servera za profesionalnu aktivnost podnosioca predstavke i delimična neaktivnost okružnog javnog tužilaštva u Sofiji – potvrdile su da je zadržavanje servera podnosioca predstavke između 21. juna 2010. i 8. februara 2011. godine bilo nesrazmerno. Nacionalne vlasti na taj način nisu uspele da uspostave potrebnu fer ravnotežu između legitimnog cilja koji se teži u slučaju i prava podnosioca predstavke.
Vlada je takođe istakla da podnosilac predstavke nije bio novinar, uzbunjivač ili druga osoba kojoj bi bila potrebna posebna zaštita u pogledu člana 10 Konvencije. Tačno je da je izraz kojim se podnosilac predstavke bavio bio umetnički, te kao takav nije uživao visok nivo zaštite koji se pripisuje političkom govoru. Ipak, u okolnostima ovog slučaja, to nije bilo dovoljno za uspostavljanje ravnoteže u korist vlade. ESLJP još jednom istikao da se zadržavanje servera podnosioca predstavke u krivičnom postupku pokazalo nepotrebnim za potrebe istrage i da tužilaštvo tokom određenog vremena nije pokazalo adekvatan napor da ispravi efekat svojih radnji na slobodu izražavanja podnosioca predstavke, uprkos tome što su o tim efektima bili obavešteni u više navrata. Navedeno znači da mešanje države u pravo podnosioca predstavke na slobodu izražavanja, nije bilo proporcionalno legitimnim ciljevima. Prema tome, nije bilo „neophodno u demokratskom društvu“ kako se zahteva članom 10 Konvencije.
Preuzeto sa veb stranice Evropskog suda za ljudska prava