06 maj Uzimanje DNK uzoraka nije bilo u skladu sa članom 8 Konvencije
U slučaju Dragan Petrovića protiv Srbije (predstavka br. 75229/10 od 14.04.2020. godine) Evropski sud za ljudska prava („ESLJP“) jednoglasno je utvrdio da nije bilo kršenja člana 8 (pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života) Evropske konvencije o ljudskim pravima pravima („Konvencija“) u pogledu pretresa stana podnosioca predstavke od strane policije i da je došlo do kršenja člana 8 Konvencije u pogledu uzimanja uzorka sline DNK od podnosioca predstavke.
Slučaj se odnosio na pretragu stana podnosioca predstavke i uzimanje DNK uzorka tokom istrage ubistva.
ESLJP je posebno utvrdio da je nalog za pretres stana bio dovoljno precizan i da je samo sprovođenje pretresa bilo praćeno odgovarajućim i efikasnim merama zaštite od zloupotrebe. Na primer, tokom pretresa su bili prisutni podnosilac predstavke, njegov advokat i vlasnik stana.
Međutim, ESLJP je utvrdio da je uzimanje DNK sline uzorka ometalo pravo podnosioca predstavke na poštovanje njegovog privatnog života. Činjenica da je pristao na taj postupak nije od značaja jer je to učinio samo pod pretnjom da će se u suprotnom DNK uzorci uzeti uz upotrebu sile. ESLJP je primetio da se nalog za DNK uzorak ne poziva na zakonsku odredbu, dok relevantni član Zakonika o krivičnom postupku, član 131 st. 2 i 3, nalaže da sud može narediti uzimanje uzoraka krvi, ili da „drugi medicinski postupci“ mogu biti sprovedeni ako se to smatra medicinski neophodnim za utvrđivanje činjenica „od važnosti“ za krivičnu istragu. Pored toga, prilikom uzimanja uzoraka, vlasti nisu pripremile zvanični zapisnik o postupku, time ne poštujući član 239 Zakona o krivičnom postupku. ESLJP je takođe primetio da u članu 131, stavovima 2 i 3 nisu postojale zaštitne mere koje se odnose na uzimanje DNK uzoraka, a koje su naknadno uvedene u izmenjeni Zakonik o krivičnom postupku 2011. godine. Nove zaštitne mere uključivale su specifičnu referencu na uzimanje brisova iz usta, potrebu za korišćenjem stručnog lica za sprovođenje postupka i ograničenje broja ljudi od kojih se brisevi usta mogu uzimati bez pristanka. ESLJP je stoga smatrao da je unošenjem detaljnijih odredbi u Zakonik o krivičnom postupku iz 2011. godine tužena država implicitno priznala potrebu pooštrenog regulisanja ove oblasti. ESLJP je zaključio da mešanje u privatni život podnosioca predstavke uzimanjem DNK uzorka nije bilo u skladu sa zakonom i da je došlo do kršenja člana 8 Konvencije.
Preuzeto sa zvaničnog sajta Evropskog suda za ljudska prava