18 avg Povreda Konvencije zbog nemogućnosti promene pola I imena zbog čisto formalnih razloga

U slučaju Rana protiv Mađarske (predstavka br. 40888/17) Evropski sud za ljudska prava („ESLJP“) jednoglasno je utvrdio da je došlo do kršenja člana 8 (pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života) Evropske konvencije o ljudskim pravima („Konvencija“).

Podnosilac predstavke je rođen kao ženska osoba u Iranu, ali se od rane dobi identifikuje kao muškarac. 2015. godini zatražio je azil u Mađarskoj, a u decembru te godine nadležan organ za azil odobrio je njegov zahtev, utvrdivši da je u Iranu pretrpeo progon zbog svog rodnog identiteta (transseksualnosti). Međutim, podnosilac predstavke nije mogao zakonski promeniti svoj rod i ime u toj zemlji.

ESLJP nije doveo u pitanje izbor mađarskih vlasti da regulišu pravno priznavanje promene pola kao posebnu vrstu postupka promene imena koji vrši matičar koji vodi registar rođenih. Međutim, u ravnoteži između konkurentskih interesa koji su u pitanju, države imaju ograničenu diskreciju („polje slobodne procene“) kada je reč o suštinskom aspektu intimnog identiteta pojedinaca, kao što je rodni identitet u slučaju podnosioca predstavke. Međutim, ESLJP je uzeo na znanje da je Ustavni sud utvrdio zakonsku prazninu, koja je isključila sve zakonite rezidente koji nemaju Mađarsko državljanstvo da pristupe postupku promene imena i priznavanja pola bez obzira na njihove okolnosti, kao nesrazmerno ograničenje njihovog prava na ljudsko dostojanstvo.

ESLJP je utvrdio da su vlasti odbacile zahtev podnosioca predstavke zbog čisto formalnih osnova, ne ispitujući njegovu situaciju, i tako nisu pravilno odmerili konkurentske interese u pitanju. Konkretno, nisu uzeli u obzir činjenicu da mu je dodeljen azil upravo zato što je u svojoj zemlji porekla progonjen na osnovu svoje transseksualnosti. ESLJP je s toga smatrao da se od podnosioca predstavke ne može opravdano očekivati da traži priznanje promene pola u Iranu.

ESLJP je primetio da je omogućavanje pristupa proceduri za zakonsko priznavanje pola bez mađarskih izvoda iz matičnih knjiga rođenih, zajedno sa ispitivanjem njihovih zahteva po osnovanosti, moglo predstavljati dodatni administrativni teret za vlasti. Međutim, to samo po sebi nije moglo da opravda bezuslovno odbijanje zahteva podnosioca predstavke. Pored toga, pozitivna obaveza utvrđena od strane Ustavnog suda je bio relativno uzak i izgleda ne dovoljno ozbiljan uticaj na državu.

ESLJP je zaključio da nije uspostavljena pravična ravnoteža između javnog interesa i prava podnosioca predstavke na poštovanje njegovog privatnog života usled odbijanja da mu se omogući pristup zakonskom postupku priznavanja pola. 

Preuzeto sa zvaničnog sajta Evropskog suda za ljudska prava