02 apr Povreda proceduralnih prava u postupku proterivanja stranaca

U slučaju Hassine protiv Rumunije (predstavka br. 36328/13, 09.03.2021), Evropski sud za ljudska prava („ESLJP“) jednoglasno je zaključio da je došlo do kršenja člana 1 Protokola br. 7 (zaštita u postupku proterivanja stranaca) Evropske konvencije o ljudskim pravima („Konvencija“).

Slučaj se odnosio na upravni postupak nakon kojeg je podnosilac predstavke proteran iz Rumunije iz razloga nacionalne bezbednosti. Podnosilac predstavke je stigao u Rumuniju 2007. godine i oženio se rumunskom državljankom, sa kojom je imao dete. Dobio je dozvolu boravka „na osnovu spajanja porodice“, koja je važila do 2015. godine. Apelacioni sud je međutim proglasio podnosioca predstavke nepoželjnom osobom u Rumuniji na petogodišnji period i naložio mu smeštanje u administrativni pritvor do njegovog proterivanja iz zemlje. Podnosilac predstavke je uhapšen 9. novembra 2012. godine i odveden u administrativni pritvor u Arad. Dana 5. decembra 2012. godine proteran je iz Rumunije i vraćen u Tunis. 

ESLJP je primetio da su važeće zakonske odredbe zabranjivale otkrivanje podataka koji su klasifikovani kao „tajni“ osobama koje nisu imale potvrdu kojom im se omogućava pristup dokumentima te vrste. Prema relevantnim odredbama, kako je primetio i Viši sud, podnosilac predstavke nije imao pravo uvida u dokumente iz spisa koji su klasifikovani kao tajni. To je rezultiralo značajnim ograničenjem prava podnosioca predstavke prema članu 1. Protokola br. 7 Konvencije.

ESLJP je primetio da su nacionalni sudovi na samom početku zaključili da podnosilac predstavke nije imao pravo na pristup spisima predmeta, a da sami nisu ispitali neophodnost ograničavanja njegovih procesnih prava. Tokom postupka podnosilac predstavke je dobio samo vrlo opšte informacije o pravnoj karakterizaciji optužbi protiv njega, dok iz spisa nisu bile očigledne nikakve konkretne radnje koje bi mogle da ugroze nacionalnu bezbednost.

Osim toga, ESLJP je primetio da je podnosioca predstavke pred Višim sudom zastupao advokat po njegovom izboru koji nije mogao da pristupi poverljivim dokumentima u spisu predmeta. S obzirom na vrlo ograničene i opšte informacije dostupne podnosiocu predstavke, odbranu je mogao zasnivati samo na pretpostavkama, a da nije mogao posebno osporiti optužbu za ponašanje koje navodno ugrožava nacionalnu bezbednost. 

Što se tiče obima izvršene kontrole, ESLJP je zauzeo stanovište da puka činjenica da su odluku o proterivanju donele nezavisne pravosudne institucije na visokom nivou nije bila dovoljna da se postigne fer ravnoteža u ograničavanju procesnih prava podnosioca prestavke. ESLJP je stoga smatrao da ograničenja nametnuta uživanju prava podnosioca predstavke prema članu 1. Protokola br. 7 nisu bila uravnotežena u domaćem postupku na takav način da bi se sačuvala suština tih prava. Stoga je došlo do kršenja člana 1. Protokola br. 7 uz Konvenciju.

Preuzeto sa zvaničnog sajta Evropskog suda za ljudska prava