15 nov Disciplinski postupci protiv sudije zbog iznošenja kritika protiv sudstva nije bio u skladu sa Konvencijom

U slučaju Miroslava Todorova protiv Bugarske (predstavka br. 40072/13, 26.10.2021) Evropski sud za ljudska prava („ESLJP“) je većinom glasova zaključio: 

• sa pet glasova za i dva protiv, da nema kršenja člana 6 (pravo na pravično suđenje) Evropske konvencije o ljudskim pravima („Konvencija“); 
• jednoglasno, da je došlo do kršenja člana 10 (sloboda izražavanja) Konvencije, i 
• jednoglasno, da je došlo do kršenja člana 18 (granice korišćenja ograničenja prava) u vezi sa članom 10. 

Predmet se odnosio na dva skupa disciplinskih postupaka protiv podnositeljke predstavke, sudije i predsednice Bugarskog udruženja sudija u relevantno vreme. Vrhovni sudski Savet (VSS) je naložio smanjenje njene plate, nakon čega je usledilo njeno razrešenje zbog kašnjenja u postupcima koje je ona vodila. ESLJP je primetio da je disciplinski postupak pred VSS obuhvatao niz proceduralnih garancija. Dakle, podnositeljka predstavke je bila upoznata sa optužbama protiv nje, i mogla je lično da se pojavi pred disciplinskom komisijom da iznese dokaze u njenu odbranu. ESLJP je primetio da je Vrhovni upravni sud nadležan da razmatra bilo koje činjenično pitanje koje je ocenio relevantnim, kao i pravnu karakterizaciju propisanih disciplinskih prestupa ili propuste podnositeljke predstavke.

Što se tiče postupka pred Vrhovnim upravnim sudom, ESLJP je utvrdio nema nedostatka nezavisnosti ili nepristrasnosti od strane tog suda i nema povrede drugih aspekata pravičnosti postupka, te shodno tome nije utvrdio povredu člana 6 Konvencije. 

Imajući u vidu fundamentalni značaj slobode izražavanja o pitanjima od javnog značaja kao što su funkcionisanje pravosuđa i potreba za zaštitom sudske nezavisnosti, ESLJP je smatrao da je disciplinski postupak protiv podnositeljke predstavke i sankcije koje su joj izrečene predstavljale mešanje u ostvarivanje njenog prava na slobodu izražavanja koje nije bilo „neophodno u demokratskom društvu“ u ostvarivanju legitimnih ciljeva navedenih u članu 10. Konvencije. Imajući u vidu sve činjenice u predmetu, ESLJP je zaključio da glavni cilj disciplinskog postupka protiv podnositeljke predstavke, zajedno sa sankcijom izrečenom od strane VSS, nije bio da se obezbedi poštovanje rokova za okončanje predmeta, već da je kazni i zastraši zbog njene kritike VSS-a i izvršne vlasti. 

ESLJP je shodno tome smatrao da su razrešenje koje je naložio VSS i hitno izvršenje te sankcije neosporno imali zastrašujući efekat na podnositeljku predstavke, ali i na druge sudije, odvraćajući ih od iznošenja kritičkih mišljenja o delovanju VSS, ili uopšteno govoreći o pitanjima koji se odnose na nezavisnost sudstva. 

Preuzeto sa zvaničnog sajta Evropskog suda za ljudska prava