08 mar Automatsko ograničenja prava glasa lica koja su stavljena pod delimično starateljstvo nije u skladu sa Konvencijom

U predmetu Anatoliy Marinov protiv Bugarske (predstavka br. 26081/17, 15.02.2022) Evropski sud za ljudska prava (“ESLJP”) je jednoglasno zaključio da je došlo do povrede člana 3. Protokola br. 1 (pravo na slobodne izbore) Evropske Konvencije o ljudskim pravima (“Konvencija”). 

Slučaj se ticao glasačkih prava gospodina Marinova, koje on nije mogao da iskoristi tokom parlamentarnih izbora 2017. godine u Bugarskoj. Njegovo pravo glasa je automatski povučeno, u skladu sa Ustavom, kada je stavljen pod delimično starateljstvo zbog psihijatrijskih problema 2000. godine.

ESLJP je primetio da suština pritužbe podnosioca predstavke nije u tome što je on lišen svoje poslovne sposobnosti, ali da mu je kao takvom bilo zabranjeno da učestvuje u bilo kom obliku izbora u državi. Po mišljenju Vlade, oduzimanje prava glasa onima pod starateljstvom osiguralo je da samo osobe sposobne da donose informisane i smislene odluke mogu da učestvuju u izboru zakonodavnog tela zemlje. Oni su istakli da je pojedinačna situacija svake osobe procenjena od strane nacionalnih sudova u toku postupka da se to lice stavi pod starateljstvo. 

ESLJP se uverio da je postojao legitiman cilj takvih mera. Međutim, istakao je da ograničenje nije pravilo razliku između onih pod potpunim starateljstvom i onih pod delimičnim starateljstvo. Štaviše, nije bilo ničega što bi pokazalo da je bugarsko zakonodavstvo ikada imalo nameru da proceni suprotstavljene interese ili da oceni proporcionalnost Ustavnog ograničenje i na taj način ostvari put sudovima da analiziraju sposobnost osobe da ostvari biračko pravo, nezavisno od odluke o stavljanju tog lica pod starateljstvo. Štaviše, pokazalo se da takva mogućnost ne bi bila u skladu sa domaćim pravnim okvirom.

Marinov je izgubio pravo glasa na osnovu automatskog, sveopšteg ograničenja prava glasanja za lica pod delimičnim starateljstvom, bez individualne sudske ocene njegove biračke sposobnosti. ESLJP je ponovio da je takav sveobuhvatni tretman svih onih sa intelektualnim ili psihijatrijskim invalidnostima bio upitan, a ograničavanje njihovih prava mora biti podvrgnuto strogoj kontroli. ESLJP je stoga zaključio da se neselektivno oduzimanje glasačkih prava g. Marinova, bez pojedinačne sudske revizije i isključivo na osnovu činjenice da je njegova mentalna ometenost značila da je stavljen pod delimično starateljstvo, ne može smatrati legitimnim ciljem za ograničavanje prava glasa. Shodno tome, došlo je do kršenje člana 3. Protokola br. 1 uz Konvenciju.

Preuzeto sa zvaničnog sajta Evropskog suda za ljudska prava