28 nov Priznavanje presude prema Haškoj konvenciji o izvođenju dokaza u inostranstvu dovelo do povrede prava na pravično suđenje

U predmetu Dolenc protiv Slovenije (predstavka br. 20256/20, 20.10.2022) Evropski sud za ljudska prava („ESLJP“) je jednoglasno zaključio da je došlo do povrede člana 6 stav 1 (pravo na pravično suđenje) Evropske konvencije o ljudskim pravima („Konvencija“). 

Slučaj se odnosio na izraelskog državljanina koji je ostao paralizovan nakon što ga je operisao podnosilac predstavke, poznati neurohirurg, u ljubljanskoj bolnici i postupak koji je usledio u Izraelu i Sloveniji. Oslanjajući se na član 6 (pravo na pravično suđenje), g. Dolenc je naveo da su slovenački sudovi trebalo da odbiju da priznaju izraelske presude jer su donete u nepravičnom postupku. 

Pre svega, ESLJP je primetio da su izraelske presude bile od velike važnosti za g. Dolenca, s obzirom na posledice po njegov ugled i pričinjenu štetu od preko 2  miliona evra. Što se tiče prava podnosioca predstavke da iznese svoj slučaj pred Izraelskim okružnim sudom, ESLJP se složio uz zaključak slovenačkih sudova da je g. Dolenc bio obavešten o suđenju u Izraelu, ali nije pružio dovoljne razloge za odbijanje da lično prisustvuje suđenju. Što se tiče saslušanja svedoka, ESLJP je smatrao da bi bilo razumno u okolnostima ovog slučaja dokaze prikupiti u Sloveniji po postupku predviđenom Haškom konvencijom o izvođenju dokaza u inostranstvu u građanskim i privrednim stvarima („Haška Konvencija“). Čak iako je pravo pacijenta na suđenje u razumnom roku bilo važno razmatranje, nije bilo razloga da se veruje da bi postupak Haške Konvencije sam po sebi prouzrokovao značajna kašnjenja. 

Na kraju, ESLJP se pozvao na zapažanje slovenačkih sudova da bi se odbijanje zahteva za korišćenje postupka Haške Konvencije o dokazima moglo se smatrati „jednakim odbacivanju predloženih dokaza”, ali da je odluka da se svedoci saslušaju u Izraelu ipak bila opravdana jer se podnosilac predstavke odrekao prava da nastavi da učestvuje u postupku nakon što je otkazao punomoćje svom izraelskom advokatu. ESLJP je, naprotiv, utvrdio da se podnosilac predstavke nikada nije eksplicitno odrekao svog prava da učestvuje u sudskom postupku u Izraelu. Niti je bilo šta u spisu predmeta potkrepilo zaključak da je podnosilac predstavke bio obavešten o bilo kom događaju u postupku u Izraelu nakon otkazivanja punomoćja njegovog izraelskog advokata. Činjenica da podnosilac predstavke nije imenovao novog advokata ne znači da ne postoji uslov da se postupak vodi u skladu sa osnovnim principima pravičnog suđenja. 

Sve u svemu, slovenački sudovi nisu pridali dovoljnu težinu posledicama neispitivanja svedoka (uključujući i stručnjaka za slovenačko pravo) prema Haškoj Konvenciji po podnosioca predstavke. To pravo je bilo temeljna komponenta principa pravičnog suđenja i slovenački sudovi su morali da se uvere da je to poštovano u postupku u Izraelu pre priznavanja izraelskih presuda. Shodno tome, došlo je do kršenje člana 6. stav 1. Konvencije.

Preuzeto sa zvaničnog sajta Evropskog suda za ljudska prava