24 jul Član 4 Konvencije se primenjuje i na trgovinu i eksploataciju žena u svrhu prostitucije

U slučaju S.M. protiv Hrvatske (predstavka broj 60561/14, od 19.07.2018. godine) Evropski sud za ljudska prava je zaključio da je došlo do povrede člana 4 (zabrana ropstva i prinudnog rada) Evropske konvencije o ljudskim pravima.

Slučaj se odnosio na navode aplikantkinje da je bila prisiljena na prostituciju. Podnositeljka predstavke je podnela krivičnu prijavu u septembru 2012. godine, navodeći da ju je muškarac, bivši policajac, prisilio na prostituciju tokom nekoliko meseci sredinom 2011. godine. Krajem 2012. godine, bivši policajac je optužen i podnositeljka predstavke je zvanično dobila status žrtve trgovine ljudima. Međutim, nakon istrage, on je oslobođen optužbi. Nacionalni sudovi su utvrdili da je svedočenje aplikantkinje neosnovano i nepouzdano, kao i da tužilaštvo nije pružilo dovoljno dokaza za da se bivši policajac osudi. Nacionalni sudovi su takođe utvrdilida je aplikantkinja dobrovoljno pružala seksualne usluge. Žalba Državnog pravobranilaštva odbačena je u januaru 2014. godine, dok je ustavna žalba podnositeljke predstavke proglašena neprihvatljivom u junu iste godine.

Aplikantkinja je povodom toga podnela predstavku pred Sudom, navodeći da vlasti nisu pružile adekvatno obrazloženjeza donošenje presude kojom se bivši policajac oslobađa od optužbe, i da Republika Hrvatska nema odgovarajući zakonski okvir za rešavanje pitanja prostitucije.

Sud se u svojoj praksi već bavio pitanjem trgovine ljudima, ali je slučaj podnositeljke predstavke prvi slučaj u kojem je Sud morao da razmotri da li je član 4 primenljiv na trgovinu i eksploataciju žena u svrhu prostitucije. Sud je presudio da ne samo trgovina ljudima već i prostitucija spada u okvir člana 4 Evropske konvencije. Pozivajući se na međunarodno pravo u oblasti trgovine ljudima, Sud je zaključio da nije važno to što nije postojao međunarodni element u ovom slučaju. Sud je konkretno citirao Konvenciju Saveta Evrope o sprečavanju trgovine ljudima, koju je Hrvatska ratifikovala i koja obuhvata “sve oblike trgovine ljudima, bilo nacionalne ili transnacionalne”.

Sud je zatim ustanovio da, iako u Hrvatskoj postoji adekvatan zakonski okvir za kriminalizaciju trgovine ljudima, prisilnu prostituciju i prostituciju kao vrstu seksualne eksploatacije, u konkretnom slučajupostojali su nedostaci u istrazi. Konkretno, vlasti nisu intervjuisale sve svedoke i prilikom donošenje presude kojom se osuđeni oslobađa od optužbe jer je aplikantkinja dobrovoljno pristala na seksualne usluge, nisu uzeli u obzir međunarodne akte o trgovini ljudima, prema kojima je pristanak žrtve nerelevantan. Prema tome, Sud je zaključio da je došlo do povrede proceduralnog aspekta člana 4 Konvencije.

Preuzeto sa zvaničnog veb sajta Evropskog suda za ljudska prava