28 feb Čuvanje podataka o ličnosti i korišćenje novih tehnologija u suprotnosti sa Konvencijom
U slučaju Gaughran protiv Ujedinjenog Kraljevstva (predstavka br. 45245/15 od 13.02.2020. godine) Evropski sud za ljudska prava („ESLJP“) jednoglasno je utvrdio da je došlo do kršenja člana 8 (pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života) Evropske Konvencija o ljudskim pravima („Konvencija“).
Slučaj se odnosio na pritužbu aplikanta zbog neodređenog vremenskog zadržavanja ličnih podataka od strane javnih vlasti (DNK profila, otisaka prstiju i fotografija) muškarca koji je bio osuđen zbog vožnje sa prekomernim alkoholom u Severnoj Irskoj.
ESLJP je utvrdio da su zadržavanje DNK profila, otisaka prstiju i fotografija podnosioca predstavke predstavljali mešanje u njegov privatni život koji je imao legitimnu svrhu otkrivanja i sprečavanja kriminala. Naglašena je važnost ispitivanja prava na privatnost tamo gde su ovlašćenja države nejasna i gde je raspoloživa tehnologija neprestano usavršavana. Na primer, tehnologija u vezi sa fotografijama i mapiranjem lica već je napredovala od kada su slučaj ispitali domaći sudovi.
ESLJP je smatrao da većina država članica ima režime koji postavljaju vremensko ograničenje za zadržavanje biometrijskih podataka, odnosno otisaka prstiju i DNK profila osuđenih osoba. Ujedinjeno Kraljevstvo je bilo jedno od retkih jurisdikcija Saveta Evrope koje je dozvolilo neodređeno zadržavanje DNK profila. Granica procene, posebno u pogledu DNK profila, je zato bila sužena.
ESLJP je naglasio da u ovom predmetu nije bilo presudno trajanje čuvanja podataka, već izostanak određenih zaštitnih mera. U slučaju podnosioca predstavke, njegovi lični podaci su se čuvali neodređeno vreme bez obzira na ozbiljnost njegovog krivičnog dela, potrebu na neodređeno zadržavanje podataka i bez ikakve stvarne mogućnosti revizije. Napominjući da se pokazalo da je upotrebljena tehnologija sofisticiranija od one koju su u ovom slučaju smatrali domaći sudovi, posebno u pogledu skladištenja i analize fotografija, ESLJP je smatrao da zadržavanje podataka podnosioca predstavke nije uspelo da uspostavi pravilan balans između javnog i privatnog interesa.
Tužena država je, prema tome, prekoračila prihvatljivu slobodu procene, a sporno zadržavanje podataka o ličnosti predstavljalo je nesrazmerno mešanje u pravo podnosioca predstavke na poštovanje privatnog života, što se u demokratskom društvu ne može smatrati neophodnim. Stoga je došlo do kršenja člana 8 Konvencije.
Preuzeto sa zvaničnog sajta Evropskog suda za ljudska prava