30 okt Diskriminacija na osnovu pola u pogledu prava na porodičnu penziju

U slučaju B. protiv Švajcarske (predstavka br. 78630/12 od 20.10.2020. godine) Evropski sud za ljudska prava („ESLJP“) jednoglasno je utvrdio da je došlo do kršenja člana 14. (zabrana diskriminacije), u vezi sa članom 8. (pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života) Evropske konvencije o ljudskim pravima („Konvencija“).

Slučaj se odnosio na porodičnu penziju podnosioca predstavke kao udovca na koju je podnosilac predstavke prestao da ima pravo nakon što je njegova mlađa ćerka postala punoletna. Savezni zakon o staračkom i porodičnom osiguranju predviđa da pravo na porodičnu penziju udovca prestaje kad najmlađe dete napuni 18 godina, dok to nije slučaj za udovicu.

ESLJP je utvrdio da navodi podnosioca predstavke podpadaju u delokrug člana 8. jer je svrha penzije udovice ili udovca bila da omogući preživelom supružniku da organizuje svoj porodični život. 

Što se tiče navoda podnosioca predstavke o diskriminaciji na osnovu „pola“, ESLJP je primetio da je on zaista pretrpeo nejednak tretman jer je isplata porodične penzije prekinuta kada je njegova mlađa ćerka postala punoletna, dok udovica u istoj situaciji ne bi izgubila pravo na porodičnu penziju. Što se tiče objektivne prirode diskriminacije, ESLJP je bio spreman da prihvati argument vlasti da postoji pretpostavka da je muž finansirao svoju suprugu, posebno kada je imala decu. Međutim, ESLJP je smatrao je da je potrebno pažljivo ispitati opravdanost nejednakosti u postupanju. Samo „vrlo važni razlozi“ mogu opravdati diskriminaciju na osnovu pola, bilo da je žrtva diskriminacija žena ili muškarac. ESLJP nije mogao isključiti da je uvođenje porodične penzije koje je ograničeno samo na udovice moglo biti opravdano ulogom i statusom koji je dodeljivan ženama u vreme donošenja relevantnog zakona, 1948. godine.

Međutim, ESLJP je istakao da je Konvencija „živi instrument“ koji se mora tumačiti u svetlu današnjih uslova i utvrdio je da pretpostavka da je suprug finansirao svoju suprugu, posebno kada je imala decu, više nije validan i nije mogao opravdati razliku u tretmanu čiji je podnosilac predstavke bio žrtva.

ESLJP nije uspeo da utvrdi zašto bi podnosilac predstavke imao manje poteškoća sa povratkom na tržište rada u toj dobi od žene u sličnoj situaciji ili zašto bi prestanak penzije na njega uticao u manjoj meri nego na udovicu u uporedivim okolnostima. Stoga je utvrdio da vlada nije pružila nikakvo razumno opravdanje za nejednakost u postupanju. Prema tome, došlo je do kršenja člana 14. uzetog zajedno sa članom 8. Konvencije.

Preuzeto sa zvaničnog sajta Evropske Konvencije za ljudska prava