17 jul Doživotna kazna zatvora u skladu sa članom 3 Evropske konvencije o ljudskim pravima

Evropski sud za ljudska prava („ESLJP“) jednoglasno je odlučio da skine sa liste svojih predmeta predstavke u predmetu Dardanskis protiv Litvanije (br. 74452/13 i 15 drugih predstavki od 11.07.2019. godine). 

Predmet se ticao pritužbe aplikanata da je njihova doživotna kazna zatvora dovela do nečovečnog i ponižavajućeg postupanja jer nije postojala nada da će biti oslobođeni.

Aplikanti su 16 litvanskih državljanina koji su osuđeni na doživotnu kaznu zatvora i trenutno izdržavaju kazne. U martu 2019. godine donete su izmene litvanskog zakona koje se tiču zatvorenika osuđenih na doživotnu kaznu zatvora, dozvoljavajući da se doživotna kazna transformiše u kaznu zatvora na određeno vreme, a zatvorenik pusti uslovni otpust. Zakon je takođe odredio proceduru koja će se koristiti kako bi se transformisala kazna, kao i kriterijumi koje zatvorenik osuđen na kaznu doživotnog zatvora mora da ispuni.

Oslanjajući se na član 3 (zabrana nečovečnog ili ponižavajućeg postupanja) Evropske konvencije o ljudskim pravima („Konvencija“), svi aplikanti su se žalili da u vreme kada su podnijeli svoje predstavke, litvanski zakon nije usklađen sa sudskom praksom ESLJP-a o kazni doživotnog zatvora.

Vraćajući se na izmene i dopune litvanskog zakonodavstva u martu 2019. godine, ESLJP je prvo primetio da je ublažavanje doživotne kazne doneto inicijativom domaćih sudova, što je ESLJP smatrao pozitivnim. Drugo, ESLJP je primetio da bi se situacija zatvorenika mogla preispitati najranije 20 godina nakon što je zatvorenik pritvoren ili je počeo da izdržava doživotnu zatvorsku kaznu. Ovaj period je bio kraći od maksimalnog indikativnog roka od 25 godina, za koji je ESLJP utvrdio da je prihvatljiv. Treće, zatvorenik može aktivno učestvovati u postupku za preispitivanje njegove doživotne kazne, u kojem bi sud morao doneti obrazloženu odluku, protiv koje je dozvoljena žalba. Ta revizija je sadržala dovoljne proceduralne garancije, imajući u vidu da zatvorenik i njen ili njegov advokat imaju pravo da budu prisutni na sudu da bi tvrdili da je zatvorenik uskladio svoje ponašanje sa propisanim uslovima.

Četvrto, ESLJP se okrenuo kriterijumima koje bi sudovi trebalo da uzmu u obzir prilikom izmene doživotne zatvorske kazne. Oni su posebno uključivali rizik recidivizma, ciljeve doživotne kazne i učinak izdržavanja dela doživotne kazne i stepen sprovođenja korektivnih mera.

ESLJP je smatrao da su ti kriterijumi dovoljno objektivni da bi omogućili efikasnu procenu da li zatvorenik zaslužuje transformaciju kazne doživotnog zatvora. Jedan poseban propust koji je ESLJP primetio u prethodnom režimu bio je da zatvorenici nisu mogli saznati razloge za odbijanje zahteva za pomilovanje, što je izmenama zakona sada ispravljeno.

ESLJP je stoga smatrao da su postupak i uslovi transformacije kazne doživotnog zatvora u kaznu izdržavanja zatvora na određeno vreme, koje su nedavno usvojili litvanski organi, predstavljali adekvatan i dovoljan pravni lek za žalbu podnosilaca predstavke. On je zaključio da se stoga pitanje koje je dovelo do žalbe sada može smatrati “rešenim” u smislu člana 37 stav 1 (b). Konačno, nijedan poseban razlog koji se odnosi na poštovanje ljudskih prava ne zahteva od ESLJP-a da nastavi sa razmatranjem predstavke u skladu sa članom 37. stav 1. Prema tome, predstavke bi trebalo da budu sklonjene sa liste predmeta ESLJP-a.

Preuzeto sa zvaničnog sajta Evropskog suda za ljudska prava