15 jun Kazna zatvora bez mogućnosti uslovnog otpusta nije u skladu sa Konvencijom o ljudskih pravima

U predmetu Marcello Viola protiv Italije (br. 2) (predstavka br. 77633/16, od 13.06.2019. godine), Evropski sud za ljudska prava („ESLJP“) je većinom glasova utvrdio da je došlo do povrede člana 3 (zabrana nehumanog ili ponižavajućeg ponašanja) Evropske konvencije o ljudskim pravima („Konvencija“).

Predmet se odnosio na doživotnu kaznu zatvora bez mogućnosti ranijeg puštanja na slobodu.

Aplikant, g. Marcello Viola, je italijanski državljanin koji se trenutno nalazi u zatvoru Sulmona (Italija). On je bio uključen u niz incidenata između dva suparnička mafijaška klana od sredine 1980-ih do 1996. godine. U decembru 2008. godine, podnosilac predstavke je osuđen na doživotnu kaznu zatvora sa dnevnom izolacijom u trajanju od dve godine i dva meseca.

Podnosilac predstavke je dva puta podnosio zahtev za izlazak iz zatvora. Njegova prva molba je odbijena u julu 2011. godine. Aplikant se žalio na tu odluku, ali je organ nadležan za nadzor krivičnih sankcija odbio žalbu podnosioca predstavke, smatrajući da nije utvrđeno da je aplikant prekinuo kontakt sa kriminalnom organizacijom i da se iz njegovog svakodnevnog ponašanja ne može utvrditi da je razvio  kritičko razmišljanje prema svojoj kriminalnoj prošlosti. Drugi zahtev za izlazak iz zatvora je odbijen iz istih razloga. U martu 2015. g. Viola podnio je zahtev za privremeni izlazak iz zatvora Organu za nadzor krivičnih sankcija. U odluci od 26. maja 2015. sud je smatrao da se njegova molba ne može odobriti, jer je puštanje na slobodu uslovljeno saradnjom sa pravosudnim organima i stalnim prekidanjem veza između osuđenog lica i mafijaških krugova. U presudi od 22. marta 2016. godine Kasacioni sud je odbio žalbu podnosioca predstavke.

Pozivajući se na član 3 Konvencije (zabrana nečovečnog ili ponižavajućeg postupanja), podnosilac predstavke se žalio zbog toga što njegova doživotna kazna zatvora nije predviđala mogućnost ranijeg puštanja na slobodu i nije predviđačla privremeni izlazak iz zatvora. Pozivajući se na članove 3 i 8 Konvencije (pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života), on se takođe žalio da je zatvorski režim bio nespojiv sa ciljem rehabilitacije zatvorenika i socijalne reintegracije.

ESLJP je u svojoj odluci ponovio da ljudsko dostojanstvo leži u samoj suštini sistema Konvencije. Nedopustivo je da se osobe lišavaju slobode bez težnje ka njihovoj rehabilitaciji i da im se ne pruži šansa da ponovo steknu tu slobodu u nekoj budućnosti.

ESLJP je priznao da domaći propisi nude osuđenim zatvorenicima izbor da li će sarađivati sa pravosudnim organima. Međutim, ESLJP je izrazio sumnju u slobodnu prirodu tog izbora i prikladnost izjednačavanja nedostatka saradnje sa opasnošću zatvorenika za društvo. Glavni razlog zbog kojeg zatvorenici odbijaju saradnju je strah od ugrožavanja sopstvenog života ili života njihovih porodica. ESLJP je iz ovoga zaključio da nedostatak saradnje nije uvek rezultat slobodnog i promišljenog izbora, niti je nužno odražavao kontinuirano pridržavanje kriminalnih vrednosti ili stalne veze sa kriminalnim organizacijama. ESLJP je prema tome utvrdio da je nedostatak aplikantove saradnje sa pravosudnim organima stvorio pretpostavku da ont predstavlja opasnost po društvo, što ga je ilišilo bilo kakve realne mogućnosti za puštanje na slobodu.

Prema tome, ESLJP je smatrao da je kazna doživotnog zatvora izrečena g. Violi na osnovu člana 4 bis Zakona o upravi zatvora (ergastolo ostativo) ograničila njegove izglede za puštanje na slobodu i mogućnost preispitivanja njegove kazne. Prema tome, nemogućnost ranijeg puštanja na slobodu nije u skladu sa članom 3 Konvencije.

Ipak, države ugovornice uživaju široku slobodu procene u odlučivanju o odgovarajućoj dužini zatvorske kazne, a činjenica da bi doživotna zatvorska kazna u praksi mogla biti u potpunosti izdržana ne znači da ne treba postojati mogućnost smanjena kazne zatora ili uslovnog otpusta. Shodno tome, mogućnost preispitivanja doživotnih kazni podrazumeva mogućnost da osuđeno lice podnese zahtev za puštanje na slobodu, ali ono ne mora nužno biti pušteno na slobodu ako i dalje predstavlja opasnost za društvo.

Preuzeto sa zvaničnog sajta Evropskog suda za ljudska prava