18 mar Kompanije u privatizaciji ne uživaju „dovoljnu nezavisnost od države“ da bi ona bila oslobođena odgovornosti po Konvenciji
U predmetu Mastilović i drugi protiv Crne Gore (predstavka 28754/10, 24.02.2022) Evropski sud za ljudska prava („ESLJP“) je utvrdio povredu člana 6 u odnosu na 19 podnosilaca predstavke. Podnosioci predstavke su 25 državljana Bosne i Hercegovine koji su rođeni između 1948. i 1976. i žive u Bosni i Hercegovini, Srbiji i Kanadi.
Podnosioci predstavke su 11. septembra 1994. bili putnici u autobusu kojim je upravljalo “društveno” preduzeće. Autobus je učestvovao u nesreći u kojoj su podnosioci predstavke zadobili različite povrede. Oštećenim putnicima, podnosiocima predstavke, je od 1996. do 2005. godine dosuđena odšteta u parničnom postupku protiv crnogorskog državnog autobuskog preduzeća. Predmet se odnosio na neizvršenje kasnijih presuda i sudski odobrenih poravnanja u korist podnosilaca predstavke protiv autobuske kompanije u pretežno državnom vlasništvu, koja je od tada postala insolventna. Relevantne odluke donete u korist podnosilaca predstavke su ostale neizvršene do danas zbog stečajnog postupka nad dužničkom kompanijom koja prolazi kroz prelazak sa planske na tržišnu ekonomiju.
Podnosioci predstavke su se žalili na osnovu člana 6 (pravo na pravično suđenje u razumnom roku) i člana 14 (zabrana diskriminacije) Evropske konvencije o ljudskim pravima („Konvencija“) zbog nesprovođenja pravosnažne sudske odluke i sudski odobrenih poravnanja protiv kompanije dužnika.
ESLJP je primetio da su sudske presude i nagodbe koje je odobrio sud u vezi sa gore navedenim podnosiocima predstavke ostale neizvršene do danas. ESLJP je često konstatovao povrede člana 6. Konvencije i/ili člana 1. Protokola br. 1 uz Konvenciju u slučajevima koji pokreću pitanja slična onima u ovom slučaju, posebno u predmetima koji se tiču kompanija u restrukturiranju, privatizaciji i/ili drugim oblicima prelaska sa planske na tržišnu privredu. Takve kompanije dužnici, uprkos činjenici da su odvojena pravna lica, ne uživaju „dovoljnu institucionalnu i operativnu nezavisnost od države“ da bi ovu potonju oslobodile odgovornosti po Konvenciji (vidi Mijanović protiv Crne Gore, br. 19580/06, , §§ 61-68).
Nakon što je ispitao sav materijal koji mu je dostavljen, ESLJP je smatrao da Vlada nije iznela nijednu činjenicu ili argument koji bi mogao ubediti ESLJP da donese drugačiji zaključak u ovom predmetu. Shodno tome, došlo je do povrede člana 6. stav 1. Konvencije.
Preuzeto sa zvaničnog sajta Evropskog suda za ljudska prava