27 sep Korišćenje privatne email prepiske kao dokaza u parničnom postupku razvoda braka nije dovelo do povrede člana 8

U slučaju M.P. protiv Portugala (predstavka br. 27516/14, 07.09.2021) Evropski sud za ljudska prava (“ESLJP”) jednoglasno je zaključio da nema kršenja člana 8 (pravo na poštovanje privatnog života i na prepisku) Evropske Konvencija o ljudskim pravima (“Konvencija”). 

Slučaj se ticao podnositeljke predstavke koja se žalila na činjenicu da njen bivši muž nije bio kažnjem u krivičnom postupku od strane portugalskih sudova zbog toga što je on pristupio njenoj e-prepsici koju je podnositeljka predstavke razmenila na neformalnoj veb mreži za upoznavanje i zbog toga što je njen bivši muž tu e-prepisku podneo kao dokaz u parničnom postupku za zajedničko vršenje roditeljskog prava i razvod braka, koji je on pokrenuo pred portugalskim sudovima. Na kraju su španski sudovi, kojima se podnositeljka predstavke prvo obratila (a ne portugalski sudovi, kojima se njen suprug naknadno obratio), doneli odluku o razvodu braka i odobrili samostalno vršenje roditeljskog prava  majci – podnositeljki predstavke, a njenom suprugu pravo da održava lične odnose sa detetom. 

Imajući u vidu portugalski pravni sistem, ESLJP je primetio da je pribavljanje  pisama ili telekomunikacije na način kojim se neovlašćeno dolazi do njihovog uvida ili otkrivanja njihovog sadržaja kažnjivo po krivičnom zakonu. ESLJP je takođe uočio da je, nakon podnete krivične prijave od strane podnositeljke predstavke zbog povrede tajnosti njene prepiske, tužilaštvo pri Lisabonskom sudu otvorilo istragu. Osim toga, podnositeljka predstavke je bila ovlašćena da učestvuje u krivičnom postupku kao „assistente“, što joj je omogućilo da igra aktivnu ulogu u tim postupcima i podnese zahtev za naknadu štete kada je tražila da se otvori istraga, ali ona to nije učinila i time se odrekla ovog prava. Sledilo je da u slučajevima kao što je slučaj podnositeljke predstavke, postojeći pravni sistem u Portugalu pružao odgovarajuću zaštitu prava na poštovanje privatnog života i tajnosti prepiske. 

Što se tiče pristupa mejlovima, ESLJP je primetio da je Apelacioni sud u Lisabonu utvrdio da je podnositeljka predstavke svom mužu dala potpuni pristup svom email nalogu na veb mreži za upoznavanje i da su, sledstveno tome, te prepiske činile deo privatnog života para. Po mišljenju ESLJP-a, rezonovanje nacionalnih vlasti u pogledu zajedničkog pristupa prepisci supružnika bilo je otvorena za raspravu, pogotovo što je u ovom slučaju bilo razloga da se veruje da je dozvola koju je podnositeljka predstavke konačno dala svom suprugu data u situaciji sukoba. Međutim, zaključci domaćih sudova u vezi sa pitanjem pristupa tih mejlova nisu izgledali dovoljno proizvoljno da bi ESLJP zamenio svoju procenu njihovom. 

Što se tiče podnošenja e-prepiske kao dokaza u postupku za razvod i podeljeno roditeljstvo, ESLJP se složio sa Apelacionim sudom u Lisabonu u pogledu njihove važnosti u predmetnom parničnom postupku. Međutim, ponovljeno je da je u takvoj situaciji uplitanje u privatni život koje proilazi iz otkrivanja takvih informacija moralo biti ograničeno što je više moguće, na ono što je bilo strogo neophodno. U ovom slučaju, ESLJP je smatrao da su učinci obelodanjivanja dotičnih mejlova o privatnom životu podnositeljke predstavke bili ograničeni: poruke su otkrivene samo u parničnom postupku, a javni pristup datotekama bio je ograničen u ovoj vrsti sudskih postupka. Osim toga, predmetne poruke nisu bile ispitane kao dokaz u postupku, pošto sud u Lisabonu za porodična pitanja na kraju nije doneo odluku o osnovanosti muževljevih zahteva. Kao rezultat toga, ESLJP nije video čvrst razlog da zameni svoje gledište nacionalnih sudova u ovom predmetu, pošto su portugalske vlasti uspostavile balans između suprotstavljenih interesa, u skladu sa kriterijumima utvrđenim u sudskoj praksi ESLJP-a. Shodno tome nije došlo do povrede člana 8 Konvencije.

Preuezeto sa zvaničnog sajta Evropskog suda za ljudska prava