03 sep Kršenje Konvencije zbog de facto lišavanja mogućnosti za preispitivanje kazne doživotnog zatvora

U predmetu Sandor Varga i drugi protiv Mađarske (predstavke br. 39734/15, 35530/16, i 26804/18) Evropski sud za ljudska prava  („ESLJP“) utvrdio je povredu člana 3 (zabrana nehumanih ili ponižavajućih kazni ili postupaka) Evropske konvencije o ljudskim pravima („Konvencija“). 

Predmeti se tiču doživotnih kazni podnosilaca predstavki bez mogućnosti puštanja na uslovni otpust. Prvi podnosilac predstavke osuđen je za ubistvo sa predumišljajem četiri osobe radi finansijske dobiti  i niz oružanih pljački počinjenih u zločinačkoj organizaciji. Drugom i trećem podnosiocu predstavke izrečene su kazne za ubistvo s predumišljajem šest osoba, počinjena pod posebnim okolnostima iz rasističkih motiva i u zločinačkoj organizaciji, kao i za niz drugih povezanih krivičnih dela (oružana pljačka i krivična dela upotrebe vatrenog oružja). Četvrti podnosilac predstavke je osuđen za pokušaj ubistva više ljudi, radi finansijske koristi, kao i za nekoliko drugih povezanih krivičnih dela. 

Podnosioci predstavke su tvrdili da su de facto lišeni stvarne mogućnosti da im se smanji doživotna kazna, uprkos tome što su izmene zakona donete nakon presude ESLJP-a u predmetu László Magyar protiv Mađarske (br. 73593/10, 20.05.2014) kada je uveden postupak obaveznog pomilovanja nakon što je osuđeno lice odslužilo četrdeset godina. Smatrali su da postupak pomilovanja ne predstavlja dovoljnu garanciju za smanjenje njihove kazne, prvo, jer je bio primjenjiv tek nakon četrdeset godina odslužene kazne, što je period koji nije u skladu sa standardima ESLJP-a, i drugo, jer to je bila čisto diskreciona odluka, koja nije zadovoljavala zahteve objektivnosti i predvidljivosti. 

ESLJP je zaključio da novo mađarsko zakonodavstvo ne nudi de facto umanjivanje doživotnih zatvorskih kazni podnosilaca predstavki. Taj faktor, zajedno sa nedostatkom dovoljnih proceduralnih garancija u drugom delu postupka, kako je predviđeno novim zakonodavstvom, doveo je do povrede člana 3 Konvencije. ESLJP je primetio da su argumenti koje je iznela Vlada slični onima koji su već ispitani i odbačeni u predmetu T.P. i A.T. protiv Mađarske. Vlada u ovom slučaju nije dostavila nove okolnosti koje bi navele ESLJP da odstupi od svojih prethodnih nalaza da se doživotne zatvorske kazne podnosilaca predstavke ne mogu smatrati smanjenim u smislu člana 3 Konvencije. Prema tome, došlo je do kršenja člana 3 Konvencije.

Preuzeto sa zvaničnog sajta Evropskog suda za ljudska prava