18 jul Mere tajnog nadzora nisu bile u skladu sa zakonom
U slučaju Haščák protiv Slovačke (predstavke br. 58359/12, 27787/16 i 67667/16, 23.06.2022) Evropski sud za ljudska prava („ESLJP“) je jednoglasno zaključio da je došlo do povrede člana 8 (pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života) Evropske konvencije o ljudskim pravima („Konvencija“).
Podnosilac predstavke je istaknuti biznismen povezan sa uticajnom finansijskom grupom i poslovni je partner podnosioca predstavke u predmetu Zoltán Varga protiv Slovačke (br. 58361/12 i 2 druge predstavke). Regionalni sud u Bratislavi je sredinom 2000-ih izdao dva naloga za praćenje, koji su imali za cilj da Slovačka obaveštajna služba (SIS) nadgleda Zoltána Vargu i još jednu osobu. Podnosilac predstavke je tvrdio da je druga osoba bio on. Nalozi su dozvolili prisluškivanje stana gospodina Varge tokom takozvane „operacije Gorila“, što je, između ostalog, rezultiralo da su prikupljeni audio snimci i transkribovani analitički izveštaji.
Domaće vlasti su razumele da je SIS uništio audio snimke 2008. godine. Izveštaje je arhivirala agencija i niko osim suda nije imao pristup. Ustavni sud je 2012. godine doneo odluku o žalbi g. Varge, poništivši naloge u delu koji se tiče njega, smatrajući da su bili neopravdani i nezakoniti i predstavljali povredu njegovih osnovnih prava. U međuvremenu, 2011. godine, na internetu je anonimno objavljen materijal koji je navodno predstavljao analitički sažetak operacije SIS-a, koji opisuje podnosioca predstavke kako sa drugima razgovara o masovnoj korupciji u privatizaciji državnih preduzeća.
ESLJP je naveo da su u značajnoj meri žalbe podnosioca predstavke na osnovu člana 8 identične i da se javljaju iz identične činjenične i proceduralne pozadine sa onim ispitanim u slučaju g. Zoltán Varge. ESLJP je stoga primenio tu sudsku praksu na ovaj slučaj. ESLJP je utvrdio da iako je postojala zakonska osnova, operacija je imala brojne nedostatke, od kojih su neki prepoznati na domaćem nivou kao odgovor na pritužbe i postupke g. Varge. Iako domaći sudovi nisu doneli takve nalaze u pojedinačnom slučaju podnosioca predstavke, to jeste relevantno za ocenu njegovog slučaja.
ESLJP je ponovio da je, kao i u slučaju Zoltán Varge, prilikom sprovođenja naloga za nadzor, SIS praktično uživao diskreciono pravo koje predstavlja neograničenu moć, koja nije bila praćena merom zaštite od proizvoljnog mešanja, kako to zahteva vladavina prava. Štaviše, tu situaciju je pogoršala nesporna činjenica da podnosilac predstavke sam nije bio meta nadzora po prvom od dva naloga, u svetlu njegovog neospornog argumenta da zakon ne pruža nikakvu zaštitu osobama koje su nasumično pogođene prismotrom mere, kao i zbog fundamentalne nesigurnosti oko praktičnog i proceduralnog statusa audio snimka preuzetog 2018. godine, verovatno SIS porekla. ESLJP je ranije u predmetu Zoltán Varga zaključio da je skladištenje analitičkog materijala dobijenog tokom operacije nadzora bilo podvrgnuto poverljivim pravilima bez spoljnog nadzora. Skladištenje takvog materijala stoga nije bilo u skladu sa zakonom. ESLJP je odlučio da se to takođe primenjuje u ovom konkretnom slučaju. Imajući u vidu navedeno, ESLJP je našao povredu člana 8. Konvencije.
Preuzeto sa zvaničnog sajta Evropskog suda za ljudska prava