02 avg Najbolji interes deteta važniji od utvrđivanja očinstva
U predmetu Frohlich protiv Nemačke (predstavka br.16112 /15 od 26.07.2018.godine), koji se odnosio na uverenje aplikanta da je biološki otac devojčice rođene 2006. godine, Evropski sud za ljudska prava nije našao povredu člana 8 Konvencije (pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života).
Aplikant je 2004. godine započeo ljubavnu vezu sa udatom ženom, koja je nastavila da živi sa svojim suprugom i šestoro dece. Veza između aplikanta i udate žene se završila ubrzo nakon što je žena rodila devojčicu u oktobru 2006. godine.
Svi pokušaji aplikanta da stupi u kontakt sa devojčicom su odbijeni. Bračni par je poricao da je aplikant biološki otac i odbio da da svoju saglasnost za test očinstva. Podnosilac predstavke je pokrenuo nekoliko postupka pred nacionalnim sudovima kako bi ostvario svoje roditeljsko pravo, sproveo test očinstva, ostvario pravo na kontakt i pravo na informacije o detetu, ali svi postupci su bili bez uspeha. Konkretno, Apelacioni sud je zasnovao svoju odluku na osnovu pismene izjave detetovog staratelja imenovanog da deluje u njegovu korist, usmenih izjava aplikanta, zakonskih roditelja i samog deteta, te odlučio da ne dodeli aplikantu pravo na kontakt sa detetom, niti pravo na informacije o detetu. Sud je istakao da ukoliko bi aplikantu bila dodeljena navedena prava, prvobitno bi moralo da se utvrdi da li je on biološki otac deteta, što ne bi bilo u najboljem interesu deteta.
Prilikom donošenja ove odluke, Apelacioni sud je analizirao situaciju porodice, i ustanovio da će ona biti ugrožena ako zakonski roditelji budu prisiljeni da razjasne pitanje očinstva. Takođe, Apelacioni sud je dodao da kontakt deteta sa podnosiocem predstavke u svakom slučaju ne bi bio u najboljem interesu deteta.
U 2014. godini Savezni ustavni sud odbio je razmotriti ustavnu žalbu aplikanta. Imajući u vidu takvu odluku Saveznog ustavnog suda, oslanjajući se na član 8 Konvencije, aplikant se žalio na odluke domaćih sudova koji su odbili da mu dodele kontakt sa detetom i nalože zakonskim roditeljima da mu pruže informacije o detetu.
Sud je razmatrajući odluku Apelacionog suda, utvrdio da je ona učinjena u najboljem interesu deteta i da je Apelacioni sud izneo dovoljno relevantnih razloga prilikom donošenja svoje odluke. Prema tome, nema povrede člana 8 Konvencije.
Preuzeto sa zvaničnog veb sajta Evropskog suda za ljudska prava