20 jan Nedovoljno ograničena ovlašćenja policije dovela do povrede Konvencije

U slučaju Vig protiv Mađarske (predstavka br. 59648/13 od 14.01.2020) Evropski sud za ljudska prava („ESLJP“) utvrdio je kršenje člana 8 (pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života) Evropske konvencije o ljudskim pravima („Konvencija“).

Slučaj se odnosio na pretres podnosioca predstavke od strane policije tokom festivala. U januaru 2013. godine nacionalni komesar policije naredio je da se u Mađarskoj izvrše „pojačane provere“ kako bi se „upravljalo mrežom za nadzor koja sprečava ilegalne migracije“. Kao deo ovog nadzora, izvršeni su pretresi u domu kulture Sirály u Budimpešti, gde je podnosilac predstavke prisustvovao festivalu. Oslanjajući se na član 8. Konvencije, podnosilac predstavke se žalio da je njegovo zaustavljanje i pretres od strane policije dovelo do povrede njegovih prava i da nije imao pravni lek u vezi sa tim kršenjima.

ESLJP je primio na znanje ovlašćenja dodeljena pojedinim policijskim službenicima prema Zakonu o policiji. Zakon o policiji ovlašćuje policijske službenike da proveravaju identitet osobe i pretražuju osobe na mestu koje odredi viši policijski službenik, da bi priveli počinioca ili sprečili aktivnost koja ugrožava javnu bezbednost. Zakonodavstvo ne navodi da se te mere sprovode prema osobama za koje se sumnja da su počinile prekršaj ili krivično delo. Dakle, nije potrebno da policajac dokaže postojanje bilo kakve opravdane sumnje protiv osobe koja je podvrgnuta merama; jedini uslov predviđen zakonodavstvom je da provera identiteta i pretraga moraju biti povezani sa ciljevima opisanim u odeljku 30 Zakona o policiji. Kao što dokazuje ovaj slučaj, u praksi policajac ima diskreciono pravo da sprovodi mere prema bilo kome ko je prisutan na mestu na kojem se vrši pojačana kontrola.

ESLJP je takođe primetio da dok pojedinac može da ospori policijske mere preduzete prema njemu žalbom policijskoj upravi, a potom sudskom revizijom, ovaj slučaj pokazuje da su ti pravni lekovi ograničeni na procenjivanje načina na koji su mere sprovedene i ne pokrivaju neophodnost provere identiteta i pretresa. Generalno, u odsustvu bilo kakve obaveze od strane policijskog službenika da pokaže da je osoba koja se proverava i pretresa umešana ili na bilo koji način povezana sa bilo kojom od aktivnosti opisanih u odeljku 30 Zakona o policiji, čini se da da nije moguće dokazati da je policajac prekoračio svoja ovlašćenja kada je odlučio da izvrši pojačanu kontrolu nad datim licem na ovlašćenom mestu.

U odsustvu bilo kakvih stvarnih ograničenja ili preispitivanja ili odobrenja pojačane provere ili policijskih mera koje se sprovode tokom pojačane provere, ESLJP je smatrao da domaći zakon nije obezbedio odgovarajuće mere zaštite da bi pojedincu ponudio adekvatnu zaštitu od proizvoljnog mešanja. Prema tome, mere na koje se podnosilac predstavke žalio nisu bile „u skladu sa zakonom“ u smislu člana 8 Konvencije.

Preuzeto sa zvaničnog sajta Evropske Konvencije o ljudskim pravima