13 feb Neefikasna istraga navoda o seksualnom zlostavljanju u sirotištu

U slučaju X i drugi protiv Bugarske (predstavka br. 22457/16 od 02.02.2021. godine) Evropski sud za ljudska prava (“ESLJP”) smatrao je da je došlo do kršenja proceduralnog dela člana 3 (zabrana nehumanog ili ponižavajućeg postupanja) Evropske Konvencije o ljudskim pravima (“Konvencija”) i da nije došlo do kršenja materijalnog dela člana 3. Konvencije.

Slučaj se odnosio na navode o seksualnom zlostavljanju počinjenom nad troje dece u bugarskom sirotištu pre nego što ih je italijanski par usvojio u junu 2012. godine.

ESLJP je utvrdio da su se podnosioci predstavke, zbog svoje mladosti i statusa dece koja su ostala bez roditeljskog staranja i smeštena u ustanovu, nalazili u posebno osetljivoj situaciji i da je seksualno zlostavljanje i nasilje kojem su navodno bili izloženi, ako je ustanovljeno, bilo dovoljno ozbiljno da uđe u delokrug primene člana 3. Konvencije.

ESLJP je posebno zaključio da nije imao dovoljno informacija da utvrdi da su bugarske vlasti znale ili morale da znaju o stvarnom i neposrednom riziku podvrgavanja zlostavljanju podnosilaca predstavki, što bi prouzrokovalo obavezu vlasti da preduzmu preventivne operativne mere kako bi ih zaštitili od takvog rizika. Shodno tome, nije došlo do kršenja materijalnog dela člana 3. Konvencije.

ESLJP je međutim posebno utvrdio da istražni organi nisu iskoristili raspoloživ istražni materijal i mehanizme međunarodne saradnje sa italijanskim vlastima. Postojali su mnogobrozni dokazi koji su dostavljeni bugarskoj vladi, kao što su snimci i fotografije, dokumenti koji su sadržali određene precizne detalje i imenovali pojedince kao počinioce navodnih zloupotreba, izveštaji pshiloga, dokazi o zlostavljanju druge dece u sirotilištu itd.

Iako je bilo tačno da možda nije bilo uputno da bugarske vlasti razgovaraju sa podnosiocima predstavki s obzirom na rizik od pogoršanja bilo koje traume koju su pretrpeli, ESLJP je smatrao da su u ovim okolnostima bugarske vlasti trebale proceniti potrebu da zatraže takve razgovore. Odluke koje su izdali organi gonjenja, međutim, nisu sadržale nikakvo obrazloženje u vezi s tim i čini se da mogućnost ispitivanja podnosilaca predstavke nije uzeta u obzir, verovatno iz jedinog razloga što nisu živeli u Bugarskoj.

Dalje, uprkos činjenici da su otvorene tri istrage nakon objavljivanja članaka o zlostavljanu u štampi i zahteva italijanskih vlasti, bugarske vlasti su ograničile svoje napore na ispitivanje ljudi prisutnih u sirotištu ili u blizini i zatvorili su slučaj samo na osnovu te istražne metode.

ESLJP je primetio da su istražni organi svoju istragu sveli na utvrđivanje da su navodi podnosilaca predstavke lažni. Po mišljenju ESLJP, sva ova razmatranja sugerisala su da istražni organi nisu preduzeli sve razumne mere da rasvetle činjenice ovog slučaja i nisu preduzeli potpunu i pažljivu analizu dokaza koji su se nalazili pred njima. Uočeni propusti izgledali su dovoljno ozbiljno da bi se moglo smatrati da sprovedena istraga nije bila efikasna u smislu člana 3. Konvencije, protumačena u svetlu ostalih važećih međunarodnih instrumenata, a posebno Konvencije Saveta Evrope o zaštiti dece od seksualnog iskorišćavanja i seksualnog zlostavljanja („Konvencija Lanzarote“). Stoga je došlo do kršenja procesnog dela člana 3. Konvencije.

Preuzeto sa zvaničnog sajta Evropskog suda za ljudska prava