02 dec Nekoliko kršenja ljudskih prava avganistanke porodice čija ćerka je preminula na hrvatskoj granici

U slučaju M.H. i drugi protiv Hrvatske (predstavke br. 15670/18 i 43115/18, 18.11.2021) Evropski sud za ljudska prava („ESLJP“) je zaključio:

• jednoglasno, da je došlo do povrede člana 2 (pravo na život) Evropske konvencije o ljudskim pravima („Konvencija“) u pogledu istrage o smrti ćerke avganistanske porodice;
• sa šest glasova za i jednim protiv, kršenje člana 3 (zabrana nehumanog i ponižavajućeg postupanja) u odnosu na decu podnosioca predstavke;
• jednoglasno, da nema povrede člana 3 u odnosu na punoletne podnosioce predstavke;
• jednoglasno, kršenje člana 5 stav 1 (pravo na bezbednost i slobodu) u odnosu na sve podnosioce predstavke;
• jednoglasno, kršenje člana 4. Protokola br. 4 uz Konvenciju (zabrana kolektivnog proterivanja stranaca) u odnosu na majku podnositeljke predstavke i njeno petoro dece, i
• jednoglasno, kršenje člana 34 (pravo na individualnu predstavku) u odnosu na sve podnosioce predstavke.

Podnosioci predstavke su porodica od 14 avganistanskih državljana. Oni su muškarac, njegove dve žene i njihovo 11 dece. Slučaj se odnosio na smrt šestogodišnjeg avganistanskog deteta MAD.H., koje je udarilo voz nakon što su podnosiocima predstavke navodno hrvatske vlasti uskratile mogućnost da zatraže azil i naređeno im je da se vrate u Srbiju preko koloseka. Slučaj se takođe ticao, posebno, pritvora podnosilaca predstavke tokom traženja međunarodne zaštite. 

Porodica je 2016. napustila Avganistan, putujući kroz Pakistan, Iran, Tursku, Bugarsku i Srbiju pre nego što je stigla na hrvatsku granicu. U noći 21. novembra 2017. godine, šestogodišnja ćerka podnosilaca predstavke, MAD.H., umrla je nakon što ju je udario voz u Srbiji u blizini hrvatsko-srpske granice.

ESLJP je posebno utvrdio da je istraga o smrti ćerke podnositelja predstavke bila neefikasna, da je pritvor dece podnosioca predstavke predstavljao maltretiranje i da o odlukama o pritvoru podnosilaca predstavke nije odlučeno na marljiv način.

Štaviše, ESLJP je smatrao da je istinito da su hrvatski policajci 21. novembra 2017. godine vratili prvu podnositeljku predstavke i njenu decu u Srbiju ne uzimajući u obzir njihovu individualnu situaciju. Vlada je tvrdila da su podnosioci predstavke izvršili „krivično ponašanje“ zaobilazeći zakonske procedure koje su postojale za ulazak u Hrvatsku. Međutim, ESLJP nije bio u mogućnosti da utvrdi, na osnovu informacija koje su mu predočene, da li je u relevantno vreme tužena država podnosiocima predstavke omogućila istinski i delotvoran pristup postupcima za legalan ulazak u Hrvatsku, posebno u cilju traženja zaštite prema članu 3. Konvencije. ESLJP je stoga zaključio da je vraćanje u Srbiju prve podnositeljke predstavke i njene dece 21. novembra 2017. godine bilo kolektivne prirode, što je kršenje člana 4. Protokola br. 4 uz Konvenciju.

ESLJP je posebno primetio uskraćivanje kontakta sa advokatom podnosilaca predstavke, čak i nakon zahteva u skladu sa pravilom 39 Konvencije u vezi s tim, i neopravdanim krivično-pravnim pritiskom na advokata u vezi sa punomoćjem, uprkos tome što su podnosioci predstavke potvrdili taj sporazum pred sudovima. ESLJP je zaključio da su dokazi koji su pred njima bili dovoljni da se zaključi da su ograničenje kontakta između podnosilaca predstavke i njihovog advokata i krivična istraga i pritisak kojima je taj advokat bio podvrgnut imali za cilj da ih obeshrabre da odnesu svoj slučaj u Strazbur. Prema tome, došlo je do povrede prava podnosilaca predstavke na individualnu predstavku.

Preuzeto sa zvaničnog sajta Evropskog suda za ljudska prava