30 maj Nema povrede prava bivšeg predsednika Hrvatske u procesu protiv njega zbog klevete advokata
U predmetu Mesić protiv Hrvatske (predstavka br. 19362/18, 05.05.2022) Evropski sud za ljudska prava („ESLJP“) je jednoglasno zaključio da nije došlo do povrede člana 10 (sloboda izražavanja) Evropske konvencije o ljudskim pravima („Konvencija“) i povrede člana 6 stav 1 (pravo na pravično suđenje u razumnom roku) Konvencije.
Predmet se odnosio na građanski postupak za klevetu u kojem je podnosiocu predstavke, bivšem predsedniku Hrvatske, naloženo od strane sudova da plati ekvivalent od 6.660 evra (EUR) na ime naknade štete advokatu hrvatskog porekla koji radi u Francuskoj, zbog narušavanja njegovog ugleda.
Ivan Jurašinović, hrvatski advokat koji je u to vreme bio advokat u Anžeu (Francuska), podneo je krivičnu prijavu 2006. godine u ime jednog od svojih klijenata protiv 11 hrvatskih državljana, među kojima je i g. Mesić, u pogledu dve tačke za pokušaj ubistva i jedne tačke za pokušaj iznude od strane zločinca organizacija. Gospodin Mesić je optužen kao saučesnik.
Članci koji povezuju ime tadašnjeg predsednika sa krivičnom prijavom pojavili su se na sajtovima dva dnevna lista u Hrvatskoj, a pominju ga kao „neku vrstu političkog pokrovitelja naručioca ubistva.” Tadašnji predsednik je, na pitanje novinara na televizijskoj konferenciji za novinare, rekao da bi gospodin Jurašinović, kada je sledeći put u Zagrebu, trebalo da ode u određenu psihijatrijsku bolnicu gde bi on i njemu slični mogli da se efikasno leče. Saopštenje je objavljeno na zvaničnom sajtu predsednika Hrvatske i u raznim medijima. G. Jurašinović je tada pokrenuo građanski postupak zbog klevete u Hrvatskoj, žaleći se da je g. Mesić iskoristio svoj položaj predsednika Hrvatske i s tim povezanu medijsku pažnju kako bi ukaljao njegovu čast i ugled i narušio njegov profesionalni i moralni kredibilitet.
ESLJP je primetio da je Mesić, u vreme kada je izjavio da je gospodinu Jurašinoviću potrebno psihijatrijsko lečenje, bio predsednik države, a njegov komentar su naveliko preneli različiti mediji. Dakle, bez obzira na to da li je tu izjavu trebalo shvatiti bukvalno (kako su domaći sudovi smatrali) ili metaforički (kako je naveo g. Mesić), ESLJP je prihvatio da je ona mogla da naruši ugled podnosioca predstavke, i to ne samo u njegovom profesionalnom, ali i društvenom životu. Istovremeno, po mišljenju ESLJP, navodna umešanost predsednika države u pokušaj ubistva i/ili njegove moguće veze sa organizovanim kriminalom je nesumnjivo pitanje javnog interesa. G. Mesić je imao pravo da odgovori na takvu optužbu i da se brani sam, što je prvo učinio davanjem određenih činjeničnih izjava u kojima je negirao bilo kakvu povezanost sa osobom koja je povezana sa organizovanim kriminalom. Ipak, otišao je korak dalje i pokušao da diskredituje gospodina Jurašinovića kao osobu od poverenja dajući uvredljivu izjavu koristeći omalovažavajuće i drske izraze, što nije bilo potrebno. Takve izjave g. Mesića nisu bile samo štetne za reputaciju podnosioca predstavke kao advokata, ali su takođe imale „zastrašujući“ odnosno odvraćajući efekat na obavljanje njegovih profesionalnih dužnosti. Stoga je dosuđivanje naknade štete bila odgovarajuća sankcija za neutralisanje tog efekta i srazmerna cilju zaštite ugleda advokata.
Ipak, ESLJP je zaključio da je dužina postupka bila prekomerna i da je nije ispunila uslov „razumnog roka“. Shodno tome, došlo je do povrede člana 6. stav 1. Konvencije.
Preuzeto sa zvaničnog sajta Evropskog suda za ljudska prava